Lokalni nazivi: beluga
preko 3 m
preko 300 kg
od meseca do meseca
Opis i građa:
Boja tela odrasle morune je pepeljastosiva, a trbuh potpuno beo. Glavo joj velika, zatupasta, s kratkim i debelim rilom koje se završava hrskavičavim, mekim i elastičnim rilom. Usta su vrlo velika, polumesečastog oblika, dostižu čak ivice njuške. Donja usna u sredini presečena. Brkovi dugi i u ispruženom stanju dostižu gornju usnu. Moruna ima telo, umesto krljuštima, pokriveno sa pet redova koštanih pločica (po tome su dobile ime štitonoše). Skelet im je uglavnom hrskavičav samo što se u predelu lobanje obrazuju koštane ploče. Telo im je vretenastog oblika, dok je repno peraje heterocerkalno(asimetrično), nagore povijeno..
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Moruna zalazi u Dunav iz Crnog mora dva puta godišnje, i to u proleće (jare) i u jesen (ozime) - biološki su diferencirane dve forme: jara i ozima. Moruna naseljava vode Kaspijskog, Crnog i Azovskog mora. Najveća od svih moruna, džinovska moruna Huso huso, zivi u reci Volgi. Do izgradnje đerdapske brane dospevala je i u gornje tokove Dunava. Danas je to nemoguće i nalazimo je u donjem toku ispod Đerdapa. Izgradnjom brane, melioracijom i zagađivanjem voda ta riba je danas ugrožena, pa se pristupa veštačkom uzgoju i poribljavanju. U poređenju sa drugim ribama, moruna se veoma sporo hrani. Pored toga, hrana koju ona jede je sitna u poređenju sa njenom veličinom, te stoga mora utrošiti mnogo vremena u traganju za hranom. Grabljivica je, hrani se ribom, a primerci do 5 godina starosti nakrupnijim predstavnicima faune dna i raznim ljuskašima.
Razmnožavanje:
Polnu zrelost mužjak dostiže tek posle 11 godina, a ženke od 16 do 18 godina. Morune žive uglavnom na morskom dnu, ali za vreme razmnožavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste). Ovaj put je često veoma dug tako da iznosi od nekoliko stotina do hiljadu kilometara. Ova pojava ukazuje da su reke primarno stanište ovih riba, iz koga su kasnije prodrle u mora. Ženke polažu veliki broj jaja koja se prilepe za kamenje na mestu mresta i tu se i oplode. Posle izleganja iz jaja mlade jedinke migriraju nizvodno u more.
Zahvaljujući veličini ovih riba i ogromnoj količini jaja koja stvaraju ženke (preko pet miliona komada) već vekovima se od njene ikre pravi vrhunski kavijar.
