Koliko god da sam puta pisao o jezeru, uvek je onih koji pitaju za mesta. A mesta na jezeru, za koje vam treba Landrover da bi obišli sva 44 kilometra obale, je više nego dovoljno. Problem je što bi svi na “najbolje”, a takvo ne postoji. Stoga evo sve detaljno, pod lupu stavljeno, i opisano u tančine, s velikom mapom jezera i ucrtanim najboljim mestima i spotovima za pecanje šarana i smuđa – sad i više nikad!
Jedino mesto za VIP goste (pojma nemam šta je VIP, ali mora da je nešto posebno kada svuda postoje lože za takve) koje je izuzeto za smrtnike je - Becker Point! To je mesto na kome je još 1999. na prvom World Carp Cupu pobedio Jirgen Beker - ali ne pecajući velike šarane nego brojne amure. To mesto je u hladovini, blizu hotela - a ne mora se razvlačiti nego se zabacuje iz ruke. Ne možete očekivati da će neki ministar, ili tranzicioni dobitnik, neki VIP “uglednik”, veslati ili razvlačiti, niti ga možete naterati da svojim A8 luta po prašnjavim bespućima i selima iz 18. veka. Takođe, ti “uglednici” nisu, niti će ikad biti, neki ribolovci, pa Raduta to mesto neprestano hrani, ne bi li VIP-ovac (za veliki novac), za jedno popodne, ili čak čitav dan, upecao po kojeg amura, deveriku ili šaranče (većeg šarana teško), pa onda u hotel - na kavijar i šampanjac.
Eto, to smo rasčistili, to mesto nije ni za ljude a kamoli za ribolovce - to je mesto za ribolovačke ovce! Za ovce koje Raduta šiša, a oni sve nas - bilo u Rumuniji bilo u Srbiji, bilo u... Gde god ima VIP-ovaca znači da je liberalni kapitalizam - klase i gladne mase.
Znači, to mesto nije za vas, nego za one koji doleću helikopterom.
Pre je helikopterom leteo jedino Čaušesku a sad ih se namnožilo - Rumunija je u EU. A to što im sela nisu u Evropi ko mari, što su na krovovima limovi a ne crepovi koga briga. Uostalom, dobili su ono što su tražili! Popušili su ga - ali ni da puše ne mogu, jer sada su cigarete u Rumuiji tri put skuplje nego u Srbiji, pa su na granicama gomile švercera iz Rumunije koji kod nas kupuju cigare - i hranu. Kako stvari stoje, uskoro će i benzin. A ne baš tako davno benzin im je bio 6 puta jeftiniji! Ali VIP-ovce ne brine koliko troši A8.
To je bio ružniji deo priče, a sada da vidimo stvarno koja su to najbolja mesta za pecanje. Najbolja, a ne najbolje, jer takvog nema!
Naravno, za detaljno razgledanje jezera Sarulešti, tj. Raduta Lake, najbolje je da odete na Google, pa natenane zumirate i razgledate. Ovde su ucrtana samo lokacije, i to dosta grubo ali u principu tačno, a ne mikrolokacije. Za to vam, zato, treba sonar. Samo sam nagovestio gde bi trebali stati, a dalje je na vama...
Da biste bolje videli sva ucrtana mesta i spotove kliknite na mapu jezera Sarulešti, da je vidite u većoj rezoluciji!
Za smuđa je bukvalno bezbroj mesta, ali ova naznačena treba obavezno pročešljati. Po par hitaca je dovoljno, ne javi li se teraj dalje, na drugo mesto.
Mesto 1 je tzv. “Portratov spot”, a nalazi se najdalje od hotela. Gađajte u usek, ali bacajte i uz levu obalu pomerajući se uz nju jedno 200-300 m. Oprez! Redovno će vam udariti štuka, stavite sajlicu pre pecanja.
Mesto br. 2 je tzv. “Cigan vilidž”, tu kači jer pod vodom stari put i delovi sela Preasna, ali se tu skoro uvek može uloviti smuđ.
Mesto broj 3 je teško napipati bez sonara, najbolje da vam vodič Pako na sam spot (plato, s 5 metara dubina pada na 8) postavi marker - bovu.
Gospodsko mesto broj 4 je preko od hotela, bacajte ukoso udesno pod 45 stepeni, pa na terasu hotela po pivo.
Mesto 5 je u Zalivu rekorda, nije ga lako naći bez sonara. Najbolje je da Pako postavi bovu. Tu ne radi uvek - ali kad radi napunićete čamac smuđevima (i bandarima!) - i to po najvećoj vrućini, u podne!
Mesto 6 je najteže, ali možda najsigurnije za pecanje. Nekad je tu bio metalni pontonski most, kojeg je oluja potopila. Sada su pontoni pod vodom, načičkani školjkama - i smuđevima!
Mesto 7 je tzv. “Insula” (ostrvo) - treba se pozicionirati iza manjeg pa prebacivati preko spruda pod vodom (sprud se pruža direktno u pravcu u kome i sprud koji se proteže sa obale). Sidrite se i levo i desno od spruda, pa bacajte popreko.
Mesto 8, “Atomik bunker”, je ime dobilo po kući na sprat s crvenim krovom, jer je cela opasana debelim betonskim zidovima. Pored zida je stari put koji vodi preko jezera u pravcu rta sa srušenom crkvom i selu Magureni. Tu je sve kamenje i granje, a plitko je pa oprezno(!) prolazite čamcem. Kada se dobro namestite i “naučite dno”, tu možete pecati smuđeve i bandare sve dok ne iskidate sve džigove.
Mesto 9 je meni rezervno (tajno), na koje povremeno odlazim. Češljajte obalu skroz iz ćoška pa udesno prema Sandulici, posebno gde su useci strme obale. Kada pronađete smuđa obično će tu biti čitavo jato - ali ne uvek. Biće ili jato, ili – nijedan.
Moglo bi se reći da je najbolje mesto 10 na samoj brani u Sandulici. E, nekada i jeste bilo - ali samo kad voda jako teče kroz cevi. U susednom jezeru Polčešti su ispred cevi žičane mreže - kederi prolaze, smuđ ih tu čeka, dok voda kovitla i ubacuje kiseonik. Bilo je toliko produktivno da je Raduta tu zabranio pecanje - čak i za VIP-ovce.
To su neke (po meni) najbolje lokacije, ali ima još bar desetak super spotova, sve za dnevni lov. Noćni nikoga i ne zanima jer se danju napeca. Ipak, bilo je i onih nestrpljivih (pročitajte Pecanje, pušenje i pivanje) kojima nikad nije bilo dosta. Takvi su posle večere kolima odlazili do velike betonske brane u selu Gurbanešti. Siđu do same vode, a po bosim stopalima u papučama ih kederi golicaju! Naime, jato smuđeva lovi i satera kedere u 10 centimetara vode do same obale. Tada nije potrebno čak ni zabacivati, nego se vobler samo klatnom zaljulja i pusti, pa napravi “osmica” po vodi - TAK! I tako svaki put, do besvesti. Meni je takvo pecanje bilo dosadno, noć, niti da kao čovek fotografišeš, a smuđevi svi ko jedan, štancovani, od kilu i po do dve. Jednom sam bacajući Storma Jigging Shad tu imao (bukvalno!) u svakom bacanju smuđa. Bacao sam, pecao, pa mi dosadilo - seo sam i zapalio. Retko sam tamo odlazio, jer to nije ribolov - to je ko pecanje šarana u ribnjaku, ali shvatam one koji su tu uživali.
Za sva nabrojana mesta važi isto pravilo: pomerajte se okolo spota sve dok ne otkrijete idealan pravac povlačenja! Tada ćete u skoro svakom hicu imati udarac. Ne pronađete li pravac - ništa - pomislićete da smuđa tu nema.
Ta mesta su dobra od marta pa do kraja novembra. Naravno, neko produktivnije neko slabije, zavisno od više faktora, ali ih uvek treba isprobati.
Međutim, kada se radi o šaranskim mestima priča je drugačija - sve zavisi da li se sme razvlačiti ili ne, da li je proleće ili jesen, i - iz kog smera duva vetar!
Generalno, Sarulešti (Raduta Lake) je jezero sa nešto više dobrih mesta od hotela levo, na obe obale. U proleće je bolja plića obala (sa hotelske strane), a u jesen dublja (suprotna).
Žuta mesta su ili pobeđivala ili bila druga na brojnim kupovima. Uvek su davala mnogo ribe, ali retko i one najveće. Na skoro svim je potrebno, i to dosta daleko, razvlačiti do spota, tj. do podvodnog platoa. Eventualno se sa mesta E može zabacivati, donekle i A i B, odnosno J, ali teško. Mesta H i I su rizična jer su na strmini - padne li kiša teško se popeti kolima. Mesto J je na starom groblju, odlično je ali kači i treba znati. Najdalje je od hotela, ima bar 20 kilometara, pa se ne preporučuje onima koji se boje vampira. A njih je na Saruleštiju više nego drveća. No, ponesete li dovoljno belog luka sve će bitu u redu.
Od žutih mesta jedino je C u hladu ali je to mesto i najlošije od najboljih. Sa desne strane je jedino D relativno dobro, ali zavisi od više faktora, vetra i godišnjeg doba. Nikada nije pobedilo, razvlačenje obavezno, a vrućina ili vetar nesnosni.
Mesta i F i G su sa obe strane tzv. Cukka zaliva - odlična su u jesen kad se šaran već polako povlači za krtoženje, ali naporna za pecanje. Spotovi su daleko, potrebno je koristiti električne brodiće za hranjenje, ali kad u jesen tu dune vetar brodići su nekorisni, talasi su preveliki.
Ukoliko se ne takmičite izaberite mesto C, ali ako se takmičite mesta A i B, pa G i H, potom J, D, E, F, I. No, to su moje preporuke, da bi pobedili morate i znati. I namučiti se.
Plava mesta su sasvim drugačija - i posebna priča. Nazvao sam ih alternativnim, ako su žuta zauzeta. Međutim, ako se ne takmičite, ako ste došli i da se odmorite ali i napecate izaberite neko od njih. Samo da znate, na plavim mestima 8, 9, 10, 5, 4, 3... su ulovljeni brojni, i to veliki šarani, pa i rekordni! To nikako nisu loša mesta, jedino nisu uzvikana, pošto nisu pobeđivala na svetskim kupovima.
Ali nisu ni baš laka za pecanje. To posebno važi za mesta 8 i 3, ali ko je uporan tu može upecati najveće.
Mesta 4, 5, 6 i 7 su u hladovini, ali se mora razvlačiti.
Mesta 1, 2, 9 i 10 su za usamljene - niko vam neće smetati, jer nema na kilometre okolo drugih šarandžija, pa su svi šarani samo vaši. To su zgodna mesta za grupice od 3-4-5 drugara, a mesta 2 i 10 su čak ograđena žicom pa vam niko ne može smetati.
Svakako da ima još zanimljivih na tolikom jezeru, ali ona već zavise i od vodostaja. Takva su, recimo, mesta u samom Saruleštiju (na potezu između crvenih smuđaroških 5 i 6) ili između brojeva 9 i 10 u Sandulici. No, po 10 žutih i plavih mesta je više nego dovoljno i za takmičenje i za rekreativno pecanje.
Ali nigde (baš nigde!) nećete se napecatu ukoliko ne pecate noću i ne razvlačite! To mnogi ne znaju, sve misleći da je i Sarulešti jedan od brojnih šaranskih revira, gde se zabacuje sa platforme i peca šaran svakih deset minuta. To ovde nije slučaj, otuda toliko razočaranih takmičara, reprezentativaca i VIP šarandžija, jer iako su mnogi od njih pecali ovde, neki čak i bili takmičari, upecali nisu nikad ništa, osim po kojeg velikog (preko 20 kg) u rekreativnom ribolovu. Sada takvih šarana ima u našim brojnim malim pitomim vodama, gde ih je mnogo jednostavnije upecati, pa VIP-ovci više i ne pecaju na velikim jezerima ili rekama, a da i ne pomijnem divljake na divljim vodama. Danas je VIP šarandžija svako ko je upecao tovljenika preko 20 kila, a to što je voda širine 100 metara i još žicom pregrađena nije važno. Bitna je slika na internetu i reklama koja ide uz takav “ulov snova”, jer je upecan na “specijalnu boilu” po 40 evra kila.
Nekad su na Sarulešti dolazili VIP gosti iz čitavog sveta i pecali, pecali... i po 14 dana, tri nedelje, mesec dana - sve dok ne ulove nekog šarana preko 30 kila. Potom slikanje u 100 poza za priču o “specijalnim” boilama, štapovima... pa čak i olovima! Danas nema takvih, sada je na jezeru sve više onih običnih pecaroša, normalnih ljudi, koji preko godine rade a Sarulešti im je odmor, mesto za uživanje. Takvima je svejedno da li je takmičenje ili obično rekreativno pecanje, oni mare baš da li su upecali 20, 30 ili 50 šarana i(li) amura, a i deverika ih privlači jer meč štapom meraklijski love. Stoga takvi pored “Carponizera” ponesu i buzuki, gitaru i harmoniku, pa je muzike uvek - ili od Delkima ili od La Campanele iz Vlasotince. Sa takvima mi je uvek najlepše.
Na kraju: molim vas da odbacite sve prerasude da je Sarulešti (Raduta Lake) neki ribnjak za „lovarne“! To uošte nije tačno! To je veliko jezero i teška voda, a priče o „ribnjaku“ lansiraju oni koji sada imaju svoje „revire“, ili su pecali par puta – ali se nisu proslavili. Jer su umislili da sve znaju i koji se samo u „svoje specijalne mamce“ uzdaju. Ima takvih i šarandžija i smuđaroša! Stoga ne slušajte one koji su bili jednom ili nijednom – slušajte onoga koji je tamo pecao 33 puta po 7 dana, koji još od 1999. na Raduta Lake redovno odlazi i vodi ribolovce. Samo u 2010. i 2011. je s Trofejom pecalo, ne računajući smuđaroše, u 4 ekspedicije (tri u junu i jedna u oktobru), 180 šarandžija iz Bugarske i ex-Jugoslavije – koji ne da su pecali nego su se napecali! Ko, koliko i kako pročitajte i pogledajte brojne fotografije ovde - to je najčitanija tema na našem forumu!
Znači, Trofej vodi ribolovce – a ne VIP-ovce.
Jer takvi sada pecaju u Srbiji, sa platforme – za novce!
Stoga, ako ste ribolovac a ne pecaroš za novac, javite se na e-mail:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
pa nam se priključite. I ove godine ćemo napraviti pecanje za sećanje. A kome je i jezero od 500 hektara previše pitomo, možemo se organizovati pa zapucati na par dana još 250 kilometara istočnije – pravac Delta Dunava!
No, ni na Delti riba ne radi stalno i podjednako – Delta je najbolja u jesen, oktobar (eventualno i novembar), a Sarulešti izbegnite jula, avgusta i novembra. Znači, za pecanje na Raduta Lake najbolji period je maj-juni i septembar-oktobar. Jer ribolov na Saruleštiju u julu i avgustu je prženje a ne pecanje. Na slici je moj stari prijatelj Dragan koji je pecao u junu, ali se, Bečlija željan sunca, nije čuvao. Zamislite koliko bi bio „rešiji“ da je lovio u julu ili avgustu. (U novembru, opet, Košava otkida – a dan je prekratak.)
Ali bilo je i takvih koji su pecali u julu i avgustu, pa su se vratili razočarani. Stoga sam ovo i napisao, a mesta i spotove opisao.
Međutim, ko i dalje nit’ pita nit’ čita, nek’ skita - marim baš!
Dragan Jovanov Glod
U zavisnosti od ribe koja vas interesuje, na forumu možete pratiti najnovije informacije o pecanju na Saruleštiju 2012:
