Ne zna se ko više voli Dunav - Austrijanac Štraus, koji mu je posvetio svoj poznati valcer, ili Nemci, jer kod njih izvire. Vole ga i Mađari... A volimo ga i mi ali, čini mi se, malko više što daje “prinose” nego kao biser koga nam je Bog poklonio. Jer, Đerdap je biser neviđene lepote. I dok hidrocentrala “Đerdap” pokazuje moć čoveka i snagu betona, dotle Đerdapska klisura dokazuje moć prirode i snagu Boga. Teći će Dunav dugo posle nas, ali će se uvek Štrausovi talasi smirivati na jedan te isti način - nestajući u širokoj i plitkoj Delti, u Rumuniji.
Deltu Dunava nije moguće opisati jer je nije moguće celu obići. Radutina Yamaha od 200 konja znatno “smanjuje” Deltu, ali ne olakšava putovanje - “šiberdah” je širom otvoren. Uostalom, Deltu i treba svim čulima doživeti. A kada se iskrcate, dočekaju vas tople sobe i kupatilo, a na stolu ručak. Ali prvo piće!
Delta se prostire na 4152 kilometra kvadratna! Mi prozujimo mnogo, ali vidimo malo. Hiljade bara i rukavaca ne vidimo, i na stotine jezera i laguna. Ali mi nismo pošli na turističko razgledanje već na avanturističko pecanje! Pecati se može svuda na Delti, ali upecati (skor0) samo na delu kojim gazduje Robert Raduta - na ostalim lokacijama gazduju nemar i ribokradice. Lepo je, ribe ima, ali je kao i kod nas - i malo i malih! A nas su zanimale velike štuke...
Mnoge turističke agencije vode na Deltu Dunava. Ali one se bave turizmom, a ne sportskim ribolovom. Takve agencije vole da sve bude blizu i na dohvat ruke. A Delta je velika. Doći na lagunu koja nije mrežama ispregrađivana može se samo ako ste gost na privatnom, tačnije: zakupljenom, delu Delte Dunava, gde se riba čuva - gde se štuke vraćaju nazad u vodu. A do tih voda nije lako doći, čak i ako znate gde su. Te vode su, em čuvane, em nepristučne, em skrivene.
SLAVIJA
Na jezičku kopna Robert je izgradio malo naselje – pogledaj na mapi Delte Dunava (klikni na plavi link - ponovnim klikom na mapu još je povećavate!) gde je laguna Matita (Matica), tu je Radutina baza (na slikama dole). Voda i struja, satelitska televizija i mobilni telefoni. Zamislite, mobilni svuda ima signal!
Možete pecati u patikama: iz sobe u čamac, a čamci su veliki, stabilni - i ne propuštaju vodu?! Čamcima svuda stižete, čak i tamo gde vode skoro da i nema. Kako? Pa ovako:
Kad naiđemo na tesnac, Raduno vodič u lovu grabljivica Pako nabije gas, a čamac se usled inercije probije kroz trsku i blato. A mislili ste da lakši čamac lakše prelazi, je l’ tako.
Kad se probijemo kroz tesnac uđemo u novo jezero. Veliko, kilometri u prečniku. Takva zovemo “Slavija” - kao kružni tok u Beogradu - sa “trga” se desetine novih kanala pružaju. Ali u koji ući? Zato se bez vodiča ne udaljavajte od kampa. Naš Pako poznaje taj deo delte, ali smo ipak naišli na par “semafora” - narandžaste kese na trsci označavaju da se tu krije uzan prolaz. Kroz njega stotinama metara, pa u novo jezero...
TRAVA
Jezera su plitka, još uvek sa visokom travom, iako je bio već kraj oktobra. Štuku je relativno lako savladati, ali je nije lako uloviti. Voda je bila izuzetno bistra, dan vedar, pa vidi varalicu. Tek kad je vetar malo namreškao površinu počeli smo da ih lovimo...
Koristili smo svašta - najviše lake kašike, specijalne rumunske i naše koje proizvodi Lav-MD: velike Double Spoons, ali skinemo im jednu pločicu. I leptire smo bacali, ali kašike više...
Upecana štuka se (relativno) lako savlada, jer nema gde da beži. Voda je plitka, pa kad uđe u travu brzo se smiri. Vi onda izvučete i nju i travu. Ovo “lako” shvatite uslovno - štuke su jake i krupne. Morate imati jak štap i dobar čekrk. Sajla je obavezna!
Štuke prihvatamo rukom tek kada je dobro izmorimo. Par sekundi za fotografisanje pa nazad u vodu. Čak ih i ne izmerimo! Sve su žive i zdrave (sa malom “zuboboljom”) vraćene nazad.
ASFALT
Jezero do koga se stiže gacanjem kroz (živo!) blato je štukaroški raj, ali su na njemu samo dva čamca na vesla. A vetar duva... Idealno za pecanje, ali ne i za veslanje.
Pita Robert da li mi se sviđa delta? “Naravno, samo da je asfalt tih 300 m kroz močvaru do jezera. A kako se to jezero zove?” “Nema ime” - odgovari. “Ima, zove se TROFEJ!” “Dobro, i na rumunskom se kaže: TROFEU.”
Zamislite jezero površine dvadesetak hektara, obale obrasle trskom, a još i neka ostrvca trske na jezeru. Voda čista, u vodi štuke! Ispod 3 kilograma nije niko ostao, za samo dva dana, po svega nekoliko sati pecanja, i to samo varalicom!
Ulovili smo i nekoliko štuka koje su po leđima imale rane od zuba štuka zbog kojih se jezero i zove tako kako se zove – Trofej! Najveću trofejnu upecao je Mario Evrotom - “big mama” je duboko progutala kašiku pa smo je jedva spasli - samo sam dva puta škljocnuo digitalcem i trofeu nazad u “Trofeu”.
Sve štuke su maslinasto-zelenkaste, a čak su im i peraja više zelena nego crvena. Jasno je da žive u travi, da iz trave izleću na ribe koje plivaju iznad. Tako smo i lovili - bljeskali smo varalicama iznad pojasa trave. Vukli smo u trzajima tražeći optimalnu boju...
Velike varalice za velike štuke! Ne dolazi se čak ovde da bi pecali štukice - totalni ribolov je izazov za svakoga ko na Deltu dođe. Morate se dobro opremiti - i obući i poneti kvalitetan pribor. O broju varalica da i ne govorim.
O tehnikama lova čitajte na ovim stranama, ovo je reportaža koja govori koliko je ribolov lep hobi kad se peca na vodi gde ima ribe a nema lopova.
Svaki ribolov se završavao na isti način - večerom u toploj trpezariji. Posle bacanja varalice po nekoliko sati prilično se ogladni, a ako se još i vesla...
A posle tople večere i neminovno se - ožedni!
Ne možete ni da zamislite kako se spava posle celog dana takvog pecanja.
Na Deltu smo išli i da se napecamo i odmorimo. I da uživamo fotografišući nestvarnu lepotu.
Hajdete i vi - Delta Dunava je avantura za pamćenje, a pelikani prekrasni za slikanje.
Dragan Jovanov Glod
