Nova godina, nove nade, za (ribolovačke) nomade. Jer druga obala je uvek bolja, ili riba ne radi baš onda kada smo slobodni, ili... Opravdanja bezbroj, ulove (na prste) - izbroj! Slabo, tužno, jadno. Pogledajte “ijade” - ulovi baš jadni, a skupi se po stotinak varaličara. Razloge znamo, a ništa ne preduzimamo?! Jer, koliko je mreža pred tv kamerama spaljeno (da li pale i kada nema televizije?) trebalo bi da pecamo u rajskim vodama. Dim od spaljenih mreža očigledno je samo dimna zavesa.
Pecao sam dosta puta na Dunavu kod Apatina, obično dva dana i jednu noć. Danju ništa, noću svašta. Recimo oko 2 noću (ujutru) patrolni čamac sa hrvatske strane... stane. Pa prvo nešto reflektorom šparta po obali... pa ugasi. Onda se sa naše obale svetlo upali...
Mrtva tišina je i na vodi se čuje do Osijeka. Kada se svetlo i sa naše obale ugasi, počinje... Čuje se neka buka, ko kad šverceri “Badel” konjak tumbaju, il’ nešto slično. Ne znam tačno, ali da je to nešto kabasto - znam. “Karton” je izraz i za piće, i za cigare, i za... Ali čega su “kartoni”, stvarno ne znam. A posle kažu da odnosi naši s njima, ili njihovi s nama, nisu dobri?! Ajde? Dobri su, odlično se “(po)odnosimo”.
Eto, sad znate zašto je noćni ribolov zabranjen.
A i natalitet nam je nizak...
Drugo sam nešto hteo da vam pričam, ali me je miris Badela povukao. Hteo sam da vam kažem da sam uvek, baš UVEK, kada sam tamo pecao, video da skoro svakog sata hrvatski patrolni čamac projuri. Naš NIKAD! Ni policijski, ni vojni, ni čamac čuvara?! Nikada nas, niko, nije kontrolisao?!
No, na Drini je neuporedivo bolja situacija. Jer da nije, otkud bi toliko ribe bilo? Na delu reke koji je “naš“ (čitaj: srpski!) sve je OK - šverca nema, ribe ime. Mladice čak i na jelovnicima?! Samo mi nije jasno što su drinski čamci k’o skele veliki, a Drina nije od Dunava veća? Šta li se u njima prevozi? Ko zna - ribolov noću je i tamo “zabranjen”.
Itd, itd…
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Tako sam pisao pre tačno 8 godina, decembra 2003. Beše to pred izbore…
Eto, 8 godina je prošlo, dva cela mandata – šta je (u)radila vlada?
Da li je sada drugačije, da li je bolje?
Da li se u Apatinu i na Drini više kontroliše, bolje čuva?
Jedno je sigurno – šverca je ovog decembra manje. Jer su i Dunav i Drina toliko “sušni” da je rizik pretovariti robom čamce, da se ne nasuču.
Možda je šverca manje, ali je ribolovaca više – riba se po zimovnicima urniše! Još, ko za inat, nigde kiše. A pritom su im svi drugi krivi, od ministara do čuvara, od korisnika do ribara. Svi, samo ne (i) oni.
Jer, na samo pomen moguće zabrane ribolova, mnogi, uglavnom mlađi “catch and release” ribolovci, skoče ko opareni: neee, imam dozvolu, pecam sportski, a zakon ne zabranjuje pecanje u zimovniku.
Na jednom forumu, međutim, drugi ribolovac kaže:
“Ja imam 63 godine, koristim internet, dosta znam, ali još uvek učim (i od mlađih). Pecam od juna do novembra (malo li je?). Ali sada ne bih pecao:
1. Hladno.
2. Mala voda, riba skoncetrisana na malom prostoru, maltene u obruču, nema gde, tako da je postala isuviše lak plen. Gde je tu zadovoljstvo i draž pecanja. Zato sam za to da se zabrani bilo koji način VAĐENJA ribe iz svih reka koje su u "minimalcu" i da važi za sve. Možda sam preterao, ali treba misliti i na sledeću, i svaku sledeću godinu.”
I tako, dok se mi ne dogovorimo, ne odlučimo i ne složimo – možda će kiša pasti, pa voda narasti, a riba spas’ti. Jer i da “sekire padaju” mnogi bi pecali. E, to nikad neću razumeti!
Jer, i ja volim pecanje, volim i pribor za pecanje (toliko, da sam čak i knjigu o tome napisao), volim i da pričam o pecanju… ali ne živim (jedino) za pecanje – iako praktično živim od pecanja, tj. pecaroša.
Stoga nikad neću razumeti ribolovca koji sam kaže da ide u ribolov 400 puta godišnje! Jeste da je pecanje “najzdravija bolest”, ali u nekim slučajevima su to siptomi stvarne bolesti. Jer ako je sportski ribolovac onaj koji peca 400 puta u toku godine (pa taman i da svaku ribu vrati – a ne vrati!), nameće se pitanje šta je onda privredni ribar. I zašto alasi plaćaju neuporedivo skuplju dozvolu?
Koliko bi realno trebalo naplatili dozvolu takvom “pecarošu”?
Licemerno zvuči svaki izgovor u stilu “zakon dozvoljava”, jer od svih zakona najpre se mora poštovati onaj prvi – moralni.
Kojeg niko nije ni napisao ni propisao, i kojeg niko ne kontrliše – osim nas samih.
Dragan Jovanov Glod
P.S. Zamislite da ribolovci koji pecaju 400 puta godišnje imaju mogućnosti da pecaju na vodama kao što je ova na slici - šta bi s ribom bilo u tim rekama? E, zbog toga ni Ebro ni Po ne teku preko Balkana!
Stoga je sve više naših ribo-nomada koji ređe pecaju, ali kad otputuju sve to nadoknade!
