Kako od Stradije napraviti Spartu!
Kažu da je zdravlje najveće bogatstvo! Tek sada sam shvatio tu misao: samo bogat može biti zdrav - jer ima novca za lečenje! U vrlo bliskoj budućnosti takvi će plaćati “zamenu svih dotrajalih delova” – od penisa do mozga! Stoga bi aktuelna liberalna misao u 21. veku trebalo da glasi: bolje biti bogat i zdrav, jer ako si siromašan ne vredi ti što si bolestan.
Da neki Novosađani žele da koriste antibiotike za pse i mačke, lekari su saznali pošto su ih neki od njih nakon kupovine leka, pitali - koliku količinu mogu da upotrebe. To su ljudi koji nemaju zdravstvene knjižice i ne mogu da daju 700 dinara za pregled. To nisu jedini troškovi jer, pošto nemaju overenu knjižicu, lekari ne bi mogli da im daju standardni, već takozvani beli recept.
- To znači da bi propisani lek morali da plate i sve to bi ih koštalo od 2.000 do 3.000 dinara. Ljudi jednostavno nemaju novca i pribegavaju lakšem načinu da dođu do leka. Iako ih upozorimo da ne treba da piju lekove koji se daju mačkama i psima, oni kratko odgovore kako nemaju drugog izbora i traže savet koliko tableta treba da popiju da bi terapija imala efekta - rečeno nam je u jednoj od ambulanti Doma zdravlja „Novi Sad“.
Zaista, kome treba siromašan, pa još bolestan?
Em ne može da plaća poreze i doprinose, em ne može više da radi em ne može da plaća lekare i lekove, jer zdravstvenu knjižicu ne može da overi. Kome je uopšte takav škart potreban? Takav ne treba čak ni svojoj porodici, jer joj je na grbači.
Sa takvima treba po kratkom postupku, ko s penzionerima – to je jednostavno, jeftino i efikasno konačno rešenje za evropsku Srbiju. Jer bez penzionera, bolesnih i invalida Srbija ne bi više bila bedna Stradija nego moćna Sparta!
Kako odrediti ko je za odstrel a ko još može da rinta kod privatnika? Jednostavno: ko poželi penziju – odvedu ga na Dunav. Pa ako prepliva – taj još može da radi za robovlasnika. Ako ne prepliva – pošalju ga u penziju.
Naravno, Spartom 21. veka vladalo bi veće staraca – stari, ali zdravi i najbogatiji. Vladali bi oni koji nikad ništa nisu radili pa su i zdravlje i živce sačuvali, a imaju sredstava da plate da se podmlade, i da im novu kitu ugrade. A koji ništa nisu čitali, pa su i vid očuvali.
I najvažnije: u Sparti bi i ribe bilo više! Ne bi bilo penzionera da večito drežde na obalama, a ni korisnici voda više ne bi morali nikome da prodaju dozvolu za pecanje upola cene.
Pecali bi jedino mladi, zdravi i bogati – vlasnici firmi. Kod bogatih vlasnika privatnih društvenih voda.
Mladi i zdravi – ali siromašni – ne bi pecali, ne bi stizali. Takvi bi radili, radili… sve dok imaju snage da plivaju.
Dragan Jovanov Glod
P.S. Srećom, za mene nema zime: iako sam i mator i siromašan još nisam zdravo bolestan, leče me dva drugara - veterinara!
