U drugoj deceniji 21. veka internet je postao vodič za sve(t), od informacije do kupovine. Dobro, da naručujemo i kupujemo online iz belog sveta baš i ne možemo, jer i ako uspemo da (u)platimo, mnogi u Srbiju (još uvek) ne šalju. Ali šalju naši online prodavci. Pa da vidimo kako to izgleda. Stoga sam malo cunjao internetom, pokušavajući da saznam i da, kao, kupim neke najpopularnije proizvode ribolovačke opreme i pecaroškog pribora. Naravno, za to je Google i izmišljen. I tako, guglao sam do besvesti i pronašao svašta – ali i ništa!
Sajtova prodavaca, ali i prodavnica, ima – nije da nema. Međutim, često sam nailazio online prodavce (prodavnice?) sa škrtim, ili nikakvim podacima: gde su, ko su, šta su... ne zna se!? Jer recimo, možda je ta online prodavnica iz mog grada – što da ne skoknem i uživo vidim artikal koji me zanima.
Svakako da ima više online prodavnica koje ne kriju čije su vlasništvo. Koje imaju „titulara“. Naravno, kad takvih su obično (ali ne uvek i svi) pojedini artikli skuplji. Valjda zbog plaćenog poreza...
Pronalazio sam i online shopove koji se nalaze na sajtovima medija? Mada se, po mom mišljenju, to kosi sa fer plejom, u politici bi to nazvali „sukobom interesa“, oni - prodaju. Ali ne informacije – nego robu!
Koliko je objektivan u ocenjivanu pojedinih artikala medij kome na lageru leže mašinice koje testira možete pretpostaviti. Jer ne samo da forsira pojedine artikle zbog svog oglašivača (što i mogu da prihvatim, mala pomoć svome oglašivači nije na odmet), nego ponekad i zbog sebe samog (a to je već degutantno - i nekorektno!). Evo zbog čega se, i kako, to događa.
Dosta je slučajeva da oglašivač plati robom umesto novcem reklamu u mediju. Tako mu je lakše. Ali ako je racionalnije nije uvek i pametnije, jer nije (dugoročno gledano), ekonomski isplativije? Možda trenutno, ali...
Jer tada takvu robu medij prodaje znatno jeftinije nego oglašivač. Time oglašivaš pravi sam sebi nelojalnu konkurenciju, i zbog tako „plaćene“ reklame prodaje manje umesto više. Jedino da mediju uvali neki bofl koji mu godinama čami neprodat u magacinu. Ali nisi ni „manageri“ iz medija sisali vesla – znaju za jadac, pa traže kvalitetnije artikle. Ako mu čak i uvalite bofl i škart tada ste "medveđu uslugu" napravili ribolovcima, jer će u potrazi za kupcima taj medij takvu robu besomučno forsirati i reklamirati. "Papir trpi svašta", pa tako, nažalost, i tanak džep siromašnog ribolovca.
Postoje mediji koji imaju svoju online prodaju – ali za koje se zna ko su.
Postoje online prodavnice – ali koje kriju da su vlasništvo medija!
Tako se dešava, priča mi vlasnik jedne veleprodaje i maloprodaje ribolovačke opreme, da mu „marketing manager“ jednog medija nudi da kupi robu upola cene – robu svog komšije veletrgovca, koji je reklamu platio kompenzacijom. Sad zamislite da je taj moj prijatelj kupio štapove i mašinice od medija, pa ih prodavao jeftinije nego njegov kolega i komšija u svom shopu – komšija koji je tu robu, u stvari, direktno uvezao!
No, „glava šećera“ je u Srbiji oduvek imala dobru prođu.
Glavu šećera prodaju mnogi i preko Fejsbuka. Recimo, stalno mi nude „prijateljstvo“ neki „profili“ koji nemaju ime i prezime, nego se zovu „oprema za ribolov“, ili „pecaroški pribor“?! Aman bre ljudi, ja sam "Gliša Mišić", kako se mogu družiti sa prodavnicom? Prodavac mi može biti drug, pa i prijatelj – koji ima ime i prezime – ali ne može dućan. I onda, kliknem li da prihvatam „prijateljstvo“, budem zatrpan ponudama i „akcijama“ – a pojma nemam od koga.
Ja se mogu družiti sa Tomislavom Popovićem, ali ne mogu sa „Baits of Glory“. Stoga i jesam prijatelj sa Tomom Karpom lično a ne sa njegovom robom.
Zbog toga Facebook nudi „profil“, „grupu“ i „stranicu“, zato ko želi da lajkuje klik na stranicu, a ko da divani klik na Gloda.
Idemo dalje...
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kakva je ponuda na internetu, to jest u Srbiji online?
Pa, ko i sve ostalo – tužno. Istina, na prvi pogled ima svega, ali ako pokušate da neki artikal stavite u korpu iskoči upozorenje da tog artikla trenutno nema. Da li je rasprodan, ili ga nikad i nije bilo, ne znam. No, znam da takav sajt nije redovno ažuriran!
Ali se u korpu mogu strapati stotine, pa i hiljade, raznih drugih artikala. Preovladava uglavnom jeftinija roba, pa čak i bofl – recimo mašinica za 1500 dinara. Takvih mašinica, od 1000 do 4000 dinara ima koliko vam volja. Samo izgleda ne i kupaca. Jer one nisu nikad rasprodate! A već su toliko jeftine da ni „akcije“ ne pomažu.
Nažalost, na „akciji“ nema Stelle. Jer da je ima možda bi se i prodala. Ovako će teško neko platiti preko 62.000 dinara za Stellu 4000FD, koliko košta online u Srbiji.
Eto, Stellu sam našao, ali je nisam strpao u korpu.
Ali sam hteo da u korpu stavim po neku Rapalu Shad Rap i Shallow Shad Rap... ali ih nisam našao. Tj. našao sam ih na sajtu online prodavnica, ali ne i na lageru.
Google ima tu „poganu osobinu“ da sve pamti. Tako se taman obradujem, nađem online prodavnicu sa bogatom ponudom kvalitetnih artikala, kad... hoćeš vraga – iznad stoji datum: april 2009. Nije „apri-li-li-li“ nego je odavno rasprodano, novo nije uveženo, a sajt nije ažuriran.
Ali, da se razumemo, ja ne krivim trgovce za takvo stanje na ribolovačkom tržištu, jer kriza je mnogo dublja nego što se vidi, i priznaje. Ako malo prosurfujete forumima o ribolovu, šta zaključujete? Pa da na jednog ribolovca koji traži nešto da kupi, dolazi bar 20 drugih koji nude na prodaju. A često i rasprodaju. Rasprodaju ne samo svoje viškove, nego čak i ono što im treba.
Jer im treba za leba!
"Gliša Mišić"
P.S. Objektivnost i nezavisnost medija je uvek bila sumnjiva, stoga posebno treba biti oprezan sada – kada se čak i „glava šećera“ sve teže (pre)prodaje!
No, možda bi se nova Daiwa Certate i prodala – da je neko online prodaje.
