Legendarni aforističar Vladimir Bulatović ViB jednom je napisao: „kod nas je jedna godina sušna, jedna kišna, ali je svaka istorijska“. Kada se pogledaju ove fotografije jasno je da je tako, a znamo i zašto je tako – zbog (ne)ljudi kojima je ekologija poslednja rupa na svirali, koje baš zabole što su planetu pozajmili jer nemaju nameru da je vrate. Stoga ovaj jetki osvrt na ekologiju duha. Jer još ne znam zašto će i ova godina biti istorijska, i kod nas i u svetu. Mada...
Stravično je nabujala Drina decembra 2010. Čak je odnela zaštitni znak Bajine Bašte – kućicu na steni.
A pogledajte kako izgleda u oktobru 2011. – plitka kao da će da presuši.
Međutim, nije samo vodostaj Drine toliko nizak nego svih reka: Dunava, Tise, Save, Morave...
Pogledajte presek vodostaja za Dunav kod Bezdana (gore) i Savu kod Šapca (dole) na današnji dan, 2. oktobar 2011.
Stravično izgledaju apsolutni minimumi i maksimumi reka – možete li zamisliti kako izgleda ako je razlika u vodostaju između maksimuma i minimuma i preko 8 metara! Kućica na steni ilustruje kako to izgleda – ali ni to kao da nije dovoljno upozorenje!
Nasipi! Da, oni mogu zaštiti od visoke vode, ali šta (u)činiti da ne budu ovoliko niske? Možda ekolozi imaju odgovor – ali ko njih šiša. A 21. vek je, logično bi bilo da je i svest o „pozajmljenoj planeti“ na visokom nivou – ravnopravan tehnološkom napretku. Ali avaj – ne – o budućnosti misle jedino oni koji ni na šta ne mogu da utiču. Oni koji odlučuju računaju jedino profit. Dokle tako, videćemo...
Glavno da su im usta puna „ljudskih prava“. Zbog „ljudskih prava“ je bombardovana i razorena Libija, a ne zbog nafte. Sada su Libijci oslobođeni diktatora, sada se rasplamsao mir. Sada se zna čija je libijska nafta...
Dokle više, bre! Zašto su ljudska prava važnija od prava Zemlje na opstanak? Tačnije, prava prirode da opstane u svoj svojoj lepoti. A životinje? Imaju li i one neka prava?
I ribe? Ali ribe ćute. Ćute, trpe – i nestaju.
Ribokrađa, zagađene vode... nisu jedini razlozi smanjene populacije. Jedan od bitnih faktora je zasipanje mrestilišta i – nasipi! Da, nasipi, kojima smo okovali reke pa nema više kao nekad dunavaca, rukavaca, plavnih ritova, gde se riba mrestila, ali i gde se voda izlivala kada reka nabuja. To su bili prirodni sigurnosni ventili. Međutim, mi smo ih zablombirali nasipima, nesvesni da je i najviši odbrambeni bedem - nizak. Jer nema nasipa dovoljno visokog da se okuje čitav Dunav. Uostalom, i kućica na drinskoj steni je bila na sigurnom - sve do decembra 2010.
Može se nasipima okovati neki grad, ali uvek ima onih koji stanuju nizvodno, one sirote raje koja još uvek živi u varošima i po selima. Šta mislite, ako bi Dunav zapretio Novom Sadu da li bi razbili nasip i poplavili Futog - ili Ujvidek?
Rajna-Majna-Dunav. Sada sve kontrolišemo kanalima, nasipima, ustavama i prevodnicama. Silne akumulacije napravismo i, možda je sreća, napravili bi ih još - ali nemamo novaca. Međutim, tu je MMF i krediti – zadužićemo se još, ispregrađivaćemo svaku reku u rečicu, ispregrađivaćemo celu Drinu, Lim i Taru, zbog električne struje. Jer struja nam treba zbog kompjutera.
Kompjuteri zbog Fejsbuka.
A Fejsbuk zbog druženja.
Da, znam zbog čega će ova godina biti istorijska: zbog toga što Facebook uvodi drugačije profile.
Iako bi ovu godinu trebali da pamtimo zbog zemljotresa, cunamija i Fokušame!
Fokušima, šta to beše? I daleko je, bre.
A sunce nemilosrdno prži. Ovog leta toliko da su mnoge reke maltene presušile. Hidroeletrane skoro da i ne rade – akumulacije su na minimumu – a treba nam struja zbog erkondišna, da se rashladimo.
Stoga kopamo, kopamo... A šta ćemo kad sav ugalj iskopamo, kad svu nafti iscrpimo, kad Libiju i od nafte oslobodimo? I kad sve reke ispregrađujemo?
Nove Fokušime i Černobili?
Hvala lepo – ne! NEEE, bre!
Jer Sunce milijardama godina prži li prži – zašto samo pravimo projekte, zašto ne pravimo solarne grejače i rashlađivače.
Ko zna, možda treba da osnujem grupu na Fejsu pod nazivom „Daj nam sunca“.
Jer, samo nas „lajkovanje“ spasava.
Zauvek hipik - Dragan Jovanov Glod
