Iako će možda drugarima koji znaju pomalo da slikiraju ovo izgledati smešno, ipak verujem da od nas mnogo hiljada ima i nekih koji (još) ne znaju poneke tako detaljčiće - što nije sramota, i nije blam i t.d. - baš zato sam ovo ovde i napisao.
narafski, svaka konstruktivna dopuna je dobrodosla a i pitanja - pitajte slobodno, bice vam odgovoreno, a ako li pak ne znam odgovor, sto je nemoguce ( ) znam ko zna .
ovo sam inace napisao jos ono onda davno za drugare na sajtu akvaristika, u principu se odnosi na compactdigitale, i ovo su neki moji tadasnji stavovi, dozvoljeno je dakako imati i razlicite stavove od ovih, osobito ako su tacni.
Dakleeeeeeeeeeeee:
Osnovni pojmovi...
Fotoaparat - to je ona jedna elektro-opticko-mehanicka sprava kojom se fotografise. “kvaka” je u tome da taj jedan uredjaj belezi odbijeno svetlo sa trodimenzionalnog (a puta be puta ce) zivota, i svodi ih na dve dimenzije - konacnu fotografiju (a puta be).
Trazilo - to je onaj deo na fotoaparatu kroz koji gledamo (nisanimo) - moz’ bidne opticko (onaj mali prooozor), a na digitalnim aparaticima ima se i elektronsko - to je onaj lcd displej (ono ekrance na kome ujedno i gledamo snimljene slikice).
Objektiv - opticki deo fotoaparata - da kazemo “fotoaparatovo oko” - fotoaparat gleda pomocu objektiva. Kad imate dobar aparat, onda je objektiv od stakla, i tezak je. Kad ste u grupi ljudi kojima je zivot maceha - onda je objektiv od tamo nekih polikarbonata, i nemam pojma cega, uglavnom mnogo je laksi, i losiji. - na nasem oku ovo je otprilike socivo (valjda ono sto mi zovemo zenica). - kod fotoaparata ovo je NAJVAZNIJI deo, koji ima NAJVECI uticaj na kvalitet konacne slike.
Chip (senzor) - to je “elektronski” film na digitalnim fotoaparatima - on prihvata sliku koju objektiv “kupi” i te informacije ....”salje dalje”... na obradu. - kod nas u nasim ocima to su valjda oni stapici i cunici sto se iznerviraju kad ih pogodi svetlo, pa oni te informacije (inervacije) “salju dalje”...
Kod digitalnog aparata - ako ste mislili da je ovo najvazniji deo - zeznuli ste se - (po meni) ovo je TRECI NAJVAZNIJI deo - odnostno treci u hijerarhiji epizode ‘kakva ce biti konacna snimljena slika”.
“ salju dalje” ... u CPU - k’o na kompovima - ima tu neki procesor koji to sad sve sto je dobio od cipa ....vrti vrti vrti...bistri..misli... izracuna... i predstavi nam to na ekrancicu. - kako ce on to da radi - zavisi od ugradjenog softvera - dakle to je “mozak” . - ovo je DRUGI po bitnosti detalj. - dakle fotoaparat sa dobrim objektivom i dobrim ugradjenim softverom, i malo pixela, pravi uvek mnooogo bolju sliku od aparata sa losim objektivom, (i) ili mnogo pixela, a losim built-in softverom.
Flash - ili ti blic - to je ona jedna mala “sevalica” koja je ugradjena na aparat, ili se kaci posebno. - to je “malo sunce” - naime svetlost koju daje blic je iste (bliske) temperature kao i sunceva dnevna svetlost. -dakle kada je pri snimanju glavni izvor svetla blic - white ballance stavimo na daylight (ona slicica sunce)
Kadar - to je onaj (u osnovi - dok ga ne iseckamo u fotosopu) pravougaonik u cijim okvirima se nalazi nasa fotografija. Odnos stranica je 2:3, (kao i kod 35mm-“normalnog” fotoaparata), ili vrlo cest odnos 3:4.
Svetlomer - uredjaj ugradjen u fotoaparat koji meri kolicinu prisutnog svetla, pomaze nam pri odredjivanju ekspozicije.
On/off dugme, i okidac, i prekidac za zumiranje kapiram da ste svi prokljuvili di je..
Podeshavanja:
Najvaznija podesavanja su sledeca:
-balans bele svetlosti - white ballance - prilagodjavamo t.zv. temperaturu svetlosti, i - imamo vernu reprodukciju boja.
White ballance
Ili ti balans bele svetlosti. - mnoge boje mi vidimo takve kakve su, ne zato sto su one takve, nego zato sto mi ZNAMO da su takve - n.pr. beli zid uvece kada upalimo svetlo - mi znamo da je beli - medjutim, ako se zagledamo i zamislimo - videcemo da je zapravo zut - jer ga obasjava svetlost sijalice, koja je u zutom delu spektra.
Da bismo snimili kolornu fotografiju, i dobili koliko toliko veran prikaz boja, moramo tacno podesiti balans bele svetlosti.
Kod “normalnog” fotoaparata, ovo bi se svodilo na pitanje “kojim filmom “ cemo snimati - kada snimamo po danu, ili koristimo blic - koristimo t.zv. daylight filmove - na digitalnom aparatu to je slicica sunce, ili oblacic. Kad smo na “oblacicu” boje su malo “toplije”. Ako je izvor svetlosti tungsten lampa - stavimo na tungsten (simbol je svetleca neonka), ako je izvor svetla obicna sijalica - simbol je svetleca sijalica. Medjutim, vrlo cesto, nemamo samo jedan izvor svetla, nego dva i vise. Tu je onda dobro da imamo neku belu ili sivu povrsinu, i da podesimo rucno (custom, ili manual wb - zavisno o modelu aparata) - tako sto ispunimo celokupan kadar belom ili sivom (trebalo bi da je 18% sive - to je boja koja podjednaku kolicinu bele svetlosti apsorbuje i odbija (kapirate - tamnija od ove vise apsorbuje, svetlija vise reflektuje)) - i pritisnemo odgovarajuci taster. Naravno za svaku promenu svetlosnih uslova - moramo i da promenimo taj WB.
p.s. - i bilo koja siva u praxi daje zadovoljavajuce rezultate.
Takodjer dobar “shtos” za manuelni w.b. je da se preko objektiva stavi paus, i ocita upadno svetlo sa objekta (ovo je jel’ te veri tesko izvesti pri slikanju u aq. Jerbo ribe nece mirno da stoje, a i kad stoje, fotoaparat nije bas akvatican stroj)
-Ekspozicija - kombinacija brzine zatvaraca (shutter speed), i otvora blende (apperture) - regulisemo koliko dugo, i koja kolicina svetlosti ce delovati na chip (film). Parametri koji uticu na expoziciju su kolicina svetlosti, i ISO osetljivost chipa (filma) koju imamo.(pri istoj kolicini svetlosti - veca iso osetljivost zahteva vecu brzinu zatvaraca, ili manju (zatvoreniju) blendu.
a) brzina zatvaraca - predstavljena u delovima sekunde - oni brojevi koji pisu su zapravo 1/ taj broj (do keca - do je jedna sekunda - a posle je broj sekundi) - uglavnom na vecini aparata je od 30 sec. pa do 1/1000 i(ili) jos vise.-odredjujemo dakle vreme koliko dugo ce svetlost da “przi” chip na fotoaparatu.
blenda - regulise kolicinu svetlosti koja ce delovati na film - ekvivalent ovome je sarenica na oku - na suncu su nam zenice male, uvece velike - zenica je zapravo ista sve vreme, sarenica je zapravo zatvorena, odnosno otvorena.
c) ISO osetljivost - otprilike se isto ponasa kao i kod filma. Cak su i posledice promena slicne - slika je na malim iso osetljivostima najkvalitetnija - ima najfinija zrnca (pixele) i mali shum. Tu i tamo kada nema bash mnogo (dovoljno) svetla, zahteva malu brzinu expozicije, koja pak zahteva koriscenje stativa (jerbo ruke svakom zivom celjadetu drhte - onom kome uopste ne drhte - ima veliki problem, jerbo vise nije zivo celjade - njemu vise nije nista ). Velika osetljivost pak ima za posledicu “ruzne pixele” t.j. slika ima veliki shum.(kao da je iz “krupnog rastera”). Posledica ovog podesavanja je da tu i tamo ne moramo imati stativ, ili tu i tamo ako ne povecamo iso, ne mozemo uopste snimiti sliku.
* bolje su ikakve slike na velikom iso i sa velikim shumom, nego nikakve slike.-mozda ih doduse necemo slati na izlozbe, al’ ne znaci da ne mogu da budu lepe.
- Fokus - ili ti po srpski - daljina - fokusirati = “uostriti” - za nas ovo radi (na digichima) autofokusni modul. On to (valjda uglavnom) radi na osnovu kontrasta objekata. To je tu i tamo nas veliki problem - fokusiranje pokretnih, i (ili) ravnomerno i (ili) nedovloljno osvetljenih objekata je tu i tamo vrrrlo teshko - shodno tome, uostrimo “rucno” (naravno, ako nam je zivot maceha - nas aparat nema mogucnost rucnog (manual focus) podesavanja daljine. - kod bliskih objekata moramo tu i tamo da primenimo makro mod za uostravanje - ovo je jedan od retkih detalja gde su mali digitalci zgodniji (a bez extra ulaganja) od klasicnih (pravih) aparata.
Snimanje ... (ovo je zapravo jos malo mnogo sire od ovih par redaka...
Evo deco (svako je necije dete, pa i ja )... posto smo prokljuvili di nam je okidac, di zum, svetlomer i uostrivac, podesili “belo” vreme je da se posvetimo jednoj malo zahebanijoj “lekciji” koja se zove snimanje.
Uh... ovo vec nije tako naivno... ma znate sta, najbolje da prodate te fotoaparate sto imate jos dok mozete neku kintu da izvucete za njih, posto ovo ne moze bas u par reci... a i sta ce vam fotografije, pa ima brate fotografija zilion po netu - ove “vase” sigurno “ne fale “ ( ni moje, da ne bude zabune).
Ili jos bolje - zaboravite vi sve ovo do sad, i lepo stavite na “auto” (to je ono zeleno) - nema veze sto ce face sa blicom uvece da “pregore” a okolo ce biti mrak.. nema veze reflexija...nema veze sto ce aparat uostriti tamo na centru, a ne negde sa strane gde vi ‘ocete da stavite glavne objekte... nema veze sto... super su bre slidze na auto. - na onom tockicu je uvek zelenom bojom obelezeno. Ovo narocito ako imate neki “dobar” aparat - slikate na auto, a po komsiluku se q...ite kako imate mocan aparat. Da bre, to je skroz ok.
Dobro ajde... evo, guknucemo neku mudru. Aj’ recimo ovako - proces pojednostavljivanja naseg sveta, koji se manifestuje u nama poznate 3 dimenzije (a puta be, puta ce) (covek od poverenja rek’o mi da je vid’o 4. dimenziju - op. dr), i svodjenje istoga na dve dimenzije, u fotografski kadar (a puta be), i to sve pomocu neke od verzija sprave koja se zove fotoaparat bi bilo snimanje. - naravno uz prakticnu primenu nasega znanja o samom postupku (dakle poznavanje opreme kojom radimo, i nekih fotografskih nazovi pravila) fotografisanja.
Tu sad ima nekih tehnicki bitnih detalja, ali najbitniji detalj za dobre slike nije tehnicke, nego “licne” prirode. - dakle potrebno je sebe izvezbati da kada fotografisemo ne gledamo ocima, nego fotoaparatom. Da pojasnim - vec sam u wb. naveo detalj o belom zidu pod sijalicom - nama je on beo, al’ fotoaparatu vala ne da nece biti beo (dok ne podesimo dakle wb), - nego nikad, a ni tad. - dakle nase oko scenu vidi tako da je ostro oko samog centra, i sa jako malom dubinom polja ostrine , i mi u svojoj glavi pridajemo vaznost nama interesantnim objektima, a druge ignorisemo - fotoaparat belezi apsolutno sve sto njegov objektiv “vidi”. Verovatno vam se desilo da se negde prosetate, ili budete u prirodi ili posmatrate neki svoj hobi, i budete opcinjeni scenom, i snimite, medjutim kad razvijete film, i napravite slidze, ili ih otvorite na kompu - ne budete tako odusevljeni .
- dakle evo nam ga jedno od prvih (vaznih) pravila - ne dozvolite da vas prizor ponese. (kad realizujete dobru fotografiju - dakle kad budete imali gotovu dobru sliku u rukama - onda se (po)(za)nosite ). Ja se uvek setim reci narednika iz filma stenli kjubrika (moj fejvorit reziser b.t.w) ful metal jacket , a kad im on predstavlja kolt m-16 pusku - i kaze “dis iz not d rajfl det kils, bat kold hart” - ovo je inace primenljivo na mnoge aspekte zivota.
Nasi akvarijumi n.pr. su lepi, i ‘rade” ne zato sto se eto desilo da su lepi, i “zdravi”, nego zato sto smo se naoruzali nekim znanjem, promislili i strpljivo sproveli svoj plan u okviru svojih znanja (i mogucnosti) - tako je i sa snimanjem dobrih fotografija - potrebno je malo znanja, i jasan cilj (dobra slicica), i plan cije sprovodjenje ce nas odvesti na nas cilj.
S licnim dopustenjem Doktora Bouza preuzeto sa sajta: www.dizajnzona.com
