U zlatno doba filma i naročito crno-bele fotografije, filteri su imali nezamenjivu ulogu kod svakog ozbiljnijeg bavljenja fotografijom. Filmska emulzija nije mogla da verno prenese sve boje u nijanse sive, pa su filteri korišćeni da kompenzuju nedostatke filma. Filteri su se proizvodili u različitim bojama i stavljali su se ispred objektiva.
Osnovna uloga filtera je bila da propušta svoju boju, a ostale u većoj ili manjoj meri zadržava.
Recimo, prilikom upotrebe žutog ili zelenog filtera, nebo je na fotografiji bilo tamnije i lepo su se odvajali beli oblaci od pozadine. Takođe, upotrebom plavog filtera u portretnoj fotografiji, oči su bivale svetlije, što je davalo posebnu draž modelima.
Međutim, pojavom filma u boji, a naročito danas u digitalno doba, ovakvi filteri su polako gubili na značaju, mada se i dalje mogu veoma uspešno upotrebljavati (o tome nešto kasnije).
Primat su polako preuzeli nešto drugačiji filteri, kao što su neutralni (N), ultravioletni (UV) i polarizacioni (PL). Ova tri filtera i danas predstavljaju obaveznu dodatnu opremu za fotografe amatere, a i profesionalce.
Neutralni filteri nemaju nikakav uticaj na fotografiju i koriste se isključivo kao zaštita za sočivo objektiva od oštećenja i otisaka prstiju. Dobri neutralni filteri nisu jeftini, jer su pravljeni od vrhunskog stakla. Naravno, za amatersku upotrebu sasvim su dovoljni i jeftiniji modeli .
UV (ultravioletni) filteri imaju veoma sličnu ulogu kao i neutralni, s tom razlikom što uklanjaju izmaglicu u daljini kod pejzažne fotografije, mada se u praksi koriste kao i neutralni.
Polarizacioni filter je najznačajniji i on bi trebao da bude nezaobilazan deo opreme svakog fotografa. Postoje dve vrste: polarizacioni (PL) i cirkularni polarizacioni (CPL). Danas se praktično koriste isključivo ovi drugi, jer ne „zbunjuju“ sistem za automatsko izoštravanje – autofokus. Ovaj filter služi da umanji ili potpuno eliminiše refleksije sa sjajnih predmeta (voda, staklo, metal) i da jako lepo zatamni nebo, dajući mu poseban izgled i boju.
Na slikama vidite kadar bez polarizacionog filtera (gore) i sa njim (dole).
Sastoji se od dva specijalna stakla koja se rotiraju i rotacijom se postiže promena upadnog ugla svetlosti, kao i efekat neutralizacije refleksija i nivoa zatamnjenje neba. Druga nezaobilazna prednost je ta, što je to jedini filter čiji efekat nije moguće imitirati bilo kojim softverom, za razliku od svih ostalih, čiji efekat se može uspešno zameniti obradom fotografije u softverima za tu namenu. Osim dobro poznatih, kao što su Photoshop, Corel Photo Paint, ACDSee i drugi, naročito je dobar Tiffen Dfx, koji ima fantastične mogućnosti.
Da se vratim na početak i upotrebu obojenih filtera. Zašto danas koristiti ovakve filtere? Pa između ostalog zato što se dobra crno-bela fotografija i danas smatra vrhunskim fotografskim dometom i umećem. Postavite Vaš foto aparat na BW (crno-beli) mod, stavite filter u boji i uživajte! Ali zašto to raditi kad se sve može postići softverski? Pa jednostavno zato što možete raći sebi da ste nešto postigli prirodnim putem, a i dobićete na vremenu jer nećete morati da fotografiju „provlačite“ kroz softver. Uživanje će biti mnogo veće, verujte mi!
OVDE na forumu imate mnogo primera i prikaza rada s filterima.
Vladimir Jovicki
