Ne volim nešto posebno male vode, bar ne ako su manje od 100 hektara. Jeste da su sve takve vode, uglavnom sada privatizovani reviri (bare, šljunkare...), bogato poribljene i savesno čuvane, ali već posle nekoliko pecanja naučiš i bez sonara gde je riba, i koje mesto koliku ribu daje. Često, i poimence koju.
Takve vode, istina, nude komoditet, obično postoje i platforme sa kojih se peca, pa ko voli konfor na pecanju boljeg izbora nema nego da redovno posećuje neke od brojnih takvih – kakvih je svakim danom sve više...
To su većinom vode bogate kapitalnim šaranima, na kojima se skoro svakog vikenda održavaju „karp (s)kupovi“. Neki su skuplji, neki jeftiniji, ali uglavnom su istog tipa - „keš-takmičarskog“ duha. Pecanje u pare jedini je način da uvek bude uzbudljivo i napeto, jer su čak i veliki šarani dosadili redovnim takmičarima. Ti, često i „preko-dvadeseto-kilaši“, jedino još privlače i ribolovce-rekreativce koji se u top sezoni mogu ubaciti na "jezero" samo preko nedelje, između dva vikenda (kada „profesionalci“ ne pecaju), i koji na takvim revirima pokušavaju da poprave svoje sopstvene rekorde. Što, ruku na srce, i nije teško - samo neka zakupe najbolje mesto!
Ko za inat, takvi reviri se ne mogu podičiti ni nekim prirodnim lepotama. Jesu oni uređeni, čisti, neki besprekorno čisti ko da su švajcarski, ali je ipak za široku dušu takvo pecanje nekako skučeno, izveštačeno – surogat ribolova.
No i to je bolje od „pecanja“ na kompjuteru.
Nije potrebno posebno naglašavati da se na takvim vodama izuzetno brine za upecanu ribu, ali ipak ljubav nije tolika da bi se šaran odmah pustio, nego prvo ide u sak – dok ne dođe sudija da ga izmeri. Potom se u vodu vrati...
Po meni, naša najbolja takva (manja) voda je jezero Pelagićevo ("njiva" od 33 hektara "plodne" vodene površine). Najbolja, ali i najlepša! Najbolje je da pročitate Le(j)k Vase Pelagićeva iz Trofeja broj 81 pa da vidite zašto volim baš to jezero. Ova fotografija neka posluži tek da vas zaintrigira...
Ali ne volim ja tu vodu samo zbog ljudi koji njime rukovode, lepog okoliša, čiste sredine i krupnih šarana. Jok, nema te vode koja me zbog toga privlači, pa taman i da su od 50 kila. Ovo mene tamo privlači!
,
A sezona počinje svakog 1. novembra!
Obratite pažnu i kolika je štuka (13,6 kilograma) i koliko je lepa, i kako je profesionalno fotografisana...
Ali ponajpre da je ribolovac drži bez gripa, a iznad dušeka meka! Jer, Pelagićevo je i šaranska i štukaroška Meka!
Možda je sad jasniji naslov, možda sad razumete zašto je to naša najbolja voda, a ne neke veće. Zato što su na Pelagićevu i štuke najveće!
Od mene toliko, nadam se da sam vas zaintrigirao. A za sve ostalo prvo posetite njiihov sajt pa potom i samo jezero, bilo da ste šarandžija bilo štukaroš. Nije daleko, a u Srpskoj je benzin jeftiniji. I asfaltom se stiže do same vode.
Pelagićevo je jedini mali revir koji je uspešno objedinio sve što zahteva moderni ribolovac i turista, bilo domaći bilo inostrani.
A i nama starijima, kojima više toliko ne prija avantura i divljina, godi ta pitomina - i ljudi i okoline.
D. Jovanov Glod
