Zavojsko jezero se nalazi u podnožju Stare planine, na 15-ak kilometara udaljeno od Pirota. Nastalo je voljom Boga 1963. godine. Naime, posle naglog otapanja snega došlo je do pokretanja klizišta koje je stvorilo prirodnu branu na reci Visočici. Jezero je danas dugačko 17 kilometara, najveća širina je oko 300 metara, a maksimalna dubina iznosi na nekim mestima i preko 60 metara. Prostire se na 5,5 kvadratnih kilometara, na nadmorskoj visini od 612 metara.

Svim ljubiteljima nature i avanture želim da se barem jednom u životu spuste kanjonom reke Tare. Ali, da taj put obavezno završe uplivom u reku Drinu, dakle, na mestu gde se u penušavom huku spajaju Piva i Tara. U tim trenucima ćete shvatiti zašto je Drina reka kojom treba da se ponosimo. I da je čuvamo!

Sticaj srećnih životnih okolnosti omogućio mi je da se divim širini moćnog Dunava, ukrašenog prelepim mostovima ugarske prestonice, da šetam obalama reke Moskve, koja se gubi u impozantnim građevinama i ,,prospektima” istoimenog grada, da sa Miraboa posmatram koketnu Senu, a sa Tauer Bridža uspavanu Temzu, pa čak i da plovim divljim Zambezijem, na čijim obalama dremaju blatnjavi krokodili.

Ne volim nešto posebno male vode, bar ne ako su manje od 100 hektara. Jeste da su sve takve vode, uglavnom sada privatizovani reviri (bare, šljunkare...), bogato poribljene i savesno čuvane, ali već posle nekoliko pecanja naučiš i bez sonara gde je riba, i koje mesto koliku ribu daje. Često, i poimence koju.

Takve vode, istina, nude komoditet, obično postoje i platforme sa kojih se peca, pa ko voli konfor na pecanju boljeg izbora nema nego da redovno posećuje neke od brojnih takvih – kakvih je svakim danom sve više...

Petak popodne stavlja mnoge ribolovce na muke. Da li da ponovo obiđu vode u okolini, koje su uglavnom opustošene od raznoraznih bandita, ili da se upuste u avanturu traženja novih, njima nepoznatih ribolovačkih terena? Moj savet bi bio da posete jedno od naših retkih jezera koja su sačuvala bogatstvo ribljeg fonda - jezero Garaši, pored Aranđelovca.

Zbog ovakvog naslova (daleko bilo!) mnogi od vas će pomisliti da se radi o proročanstvu nekog od naših lokalnih Nostradamusa (ima ih ko sitnih svetaca), ali nije to u pitanju. Reč je o jednom mestu na koje kada dođete prestaje civilizacija - okružuje vas samo priroda i voda! A to je ono što nam, priznaćete, u ovo vreme jedino i treba. Ako mislite da se radi o nekom egzotičnom mestu do koga vam treba dva sata telefonom, i koje se nalazi u nekom ćošku planete - varate se! Ovo mesto je vrlo blizu i ima sve ono što vam treba - mir, tišinu, lepe terene i, naravno, ribu.

U samom srcu Banata, na 60-tak kilometara od Beograda, i otprilike isto toliko od Novog Sada, nalazi se prirodni rezervat „Carska bara - Stari Begej“. Prokopavanjem kanalskog dela Begeja, radi sigurnijeg rečnog saobraćaja, nastao je kutak nedirnute prirode. Desetak kilometara starog toka Begeja, „Carska bara“ sa još stotinak manjih bara, barica, kubika, razliva, velika prostranstva pod šumom, močvare, tršćaci, karakteristična stepa, oko 240 raznih vrsta ptica, retki sisari, gmizavci, insekti (komarci „k'o rode“) čine ovo mesto jedinstvenim.

Srebrno jezero već poduže predstavlja pravi dragulj turističke ponude ovog dela zemlje, a od nedavno, od kad je Silver Lake Resort počeo tu da investira, i turistički centar čitave Srbije. Jezero pruža obilje mogućnosti bavljenja raznim malim sportovima kao i rekreacijom na vodi, a među pecarošima je odavno postalo omiljeno stecište. Slavu je steklo pre nešto manje od dvadeset godina, kada je upecan nezvanični svetski rekord – šaran od 44 kilograma, koji se pominje u Ginisovoj knjizi!