Krenuću od pretpostavke da je tačna američka teza da veličina varalice za lov štuke treba da bude onolike dužine koliko je rastojanje od vrha vilice do kraja škržnog poklopca.

Ima tu i istine, ali mislim da je malo preterano - za maskija možda (ali nikad ga nisam pecao pa ne mogu da tvrdim). Više bi odgovaralo do početka poklopca tj. da varalica bude jednaka dužini glave, ali pošto je svima poznato da štuka može da proguta veliku ribu bolje je koristiti veće varalice nego manje. Ovo prvenstveno važi za poštovaoce “catch & release” ribolova, jer će oni koji puštaju ribu mnogo lakše i brže da skinu štuku sa udica kada je varalica velika, a ako je mala štuka vrlo često previše duboko proguta pa je skidanje teško a rizik da se povrede škrge veliki.

Sajla mora biti bar pola metra dugačka jer će izvoditi skokove, begove, razne “bravure” da bi se oslobodila, i tada se često umota u strunu, a kada je obmotana sajlom i ako dođe u blizinu usta nema bojazni. Veliku ne možete da konstatno vučete da struna bude zategnuta, jer štuka ume da zapliva prema vama tolikom brzinom da ne uspevate da skupite višak strune, a kad je sajla dovoljne dužine mnogo je manja šansa da dohvati strunu. Kada u jesen i zimi lovim na plovak uvek koristim mekani monofil, a njega štuka cvika svojim zubima ko žiletom. Zato je obavezna dugačka sajlica, dužine i do metra. Obično mi ceo predvez, od plovka do udice, bude sajlica, izuzev kada je keder spušten metar i više od plovka, ako lovim na dubokim vodama. Istina tada balerina nije toliko efikasna.

Kad lovite na plovak, ne kontrirate odmah (nije sve zategnuto, kao kada pecate varalicom) tako da se time povećava još više rizik da štuka zubima takne monofil. Stoga opet: dugačka sajlica!

Ali i kad lovim varalicom koristim sajlice ali ne tolike dužine, jer je vrlo teško precizno zabacivati ako je duga - ne možete da namotate toliko koliko je potrebno da bi varalica bila pre hica na “razumnoj” distanci od vrha, tj. vršne karike. Iako danas ima mekih sajlica, ne volim kad prolazi kroz skupocene SiC karike. Dužina sajlice mi je u tom slučaju od 20 do 30 centima, zavisno od dužine same varalice - što je varalica veća sajla može biti kraća, jer veliku varalicu (vobler pre svega), štuka ne proguta preduboko. Ali ipak je sajla neophodna - zbog “bravura”.

Najveći problem su spineri. Leptir svojom rotacijom stvara sliku kako je “riba” velika, a kad se štuketina zaleti na “ribetinu” proguta mali Mepps bez problema. Zato je za spinere potrebna duža sajlica, što duža tim bolje.

Mepps Lusox je ubitačan spiner, a svoju reputaciju brani i danas, uprkos poplavi raznih spinera, spinerbejtova, pa i kašika. Ugled je stekao frekvencijom koju u vodi stvaraju krilca koja su izlivena u tri ravni, a oblik im je totalno različit od većine drugih. Još jedan detalj ga čini spinerom broj 1 za štuku - način kačenja, tj. žica sa glavom od olova asimetričnog oblika koja u letu ne dozvoljava da se Lusox “prevrne”, da se udice zakače za strunu, odnosno ceo sistem ne uvrće strunu jer je glava asimetrična (težište ispod) pa ne mora da se stavlja vrtilica (virbla). Međitim, baš ta žica izaziva ribolovce da sajlicu ne stave! To je velika greška jer žica nije dovoljno dugačka.

Ona je i kod legendarnog Mepssa Giant Lusox nedovoljno dugačka, oko 15 centima je rastojanje od vrha udice do kraja žice. To je prekratko, jer ove varalice nisu za štukice (pogledajte kolika je ova ulovljena Giant Lusoxom – a sajlica je duga oko 40cm!). Zato vam savetujem da bilo koji Lusox da bacate uvek stavite još i sajlicu, bar desetak centima dugu a najbolje dužu. Sigurno koristite duže štapove pa nije problem izbačaj ako je varalica udaljenija od vrha štapa. Ovo je obavezno (sajlica - op. ur.) kada se ne koristi žica s glavom za pecanje na plitkim vodama, ali onda je obavezna i virbla - vrtilica anulira rotaciju celog sistema da se struna ne usuče.

Ako varaličarite pletenicom (bilo koja da je u pitanju!) nemojte se uzalud uzdati u njenu snagu, jer štuka nju cvika ko monofil, pa i lakše. Takođe, ni razni kevlari nisu otporni na žilete u štučjim čeljustima, izuzev ako nisu urađeni tako da kroz njih prolazi par niti čelične žice.

Verujem da se sada i kod vas (nas) u Srbiji već mogu kupiti elastične sajlice na koturima od po nekoliko desetina metara koji su najpraktičniji, tako što sami odredite potrebnu dužinu, pa je uvežete, najbolje zavarite, za jednu virblu sa kopčom na jednoj strani (gde ćete kačiti varalice), a na drugoj samo malu virblu (ali dovoljno jaku) tako je najbolje - dve virble su bolje od jedne i garantovano neće dolaziti do toga da se struna (pletenica, monofil) usuče.

Kada birate sajlice, uzmite najbolje a nikako jeftine kineske, kod kojih je nit ispravna, ali su katasrofalne loše virble i kopče na njima, još često loše i spojene. Isto tako, birajte savitljivije, elastičnije sajlice, jer ako je kruta, tj. neelastična, posle samo jedne štukice ostaće sva iskrivljena (isavijana), tako da će kvariti rad varalice. Na fotogra­fiji vidite sajlicu svu iskrivljenu posle borbe sa štukom prosečnih gabarita, a kako bi tek tek izgledala da je napala štuketina!

Kada koristite voblere nije potrebna virbla, ali je uvek potrebna kopča! Ja dajem prednost domaćoj - Nešinoj, a čuo sam da on pravi i sajlice, ali nažalost nisam još uspeo da ih nabavim. Međutim, za leptire i kašike sajlica sa virblama je imperativ!

Za pominjane Lusoxe sajlica treba ali, ako se koristi Lusox sa glavom, ne trebaju virble. Što se veličine tiče nije potrebno ponavljati da je Lusox broj 2 taman za obične štuke, ali “trojka” je već za sve vas “trofejce”. Neka vas ne zbunjuje oznaka “4” na Giant Lusoxu, to je krilce istovetno “trojci”, samo je cela varalica robustnija. Za Lusox “3” je potreban štap veće težine bacanja, jer je krilce veće od svake Aglie broj 3 ili od “trojke” Meppsa Long i stvara znatan otpor pri povlačenju. Stoga je izuzetno važna i rola koja ima “danfa” da Lusoxa vuče. Uopšte: za lov štuka preko 5-6 kilograma kompletan pribor mora da bude znalački ukomponovan.