Čim jesen svojim srebrnim dahom ozari vlati trave i vrhove stabala, u prirodi počinju da se dešavaju promene. Ptice i zveri postaju nekako ustreptali, tela im dobijaju nove nagoveštaje, a oči se instinktivno sve više i češće okreću ka starom, dobrom suncu, savezniku svakog života. I ribe, naše verne druge, postaju ćudljive. Kad jedu čine to plahovito i neoprezno, a zatim dolaze periodi potpune apatije. Tada štuka, smuđ i bandar uzimaju zalet. 

Zajedno sa njima počinju da bahanališu i lovci na grabljivice. Sve više balerina šara nemirnu površinu vode. Uz britki fijuk vitkog štapa varaličari zabacuju svog favorita, sve u nadi da će im iz modrozelenih dubina doneti ulov života.

Za razliku od prvih, ovi potonji su u prednosti. Za potpun doživljaj trebaju im samo štap, čizme i kutija s varalicama, dok “stacionarni tipovi” vuku još neke „sitnice“ - veliki meredov, ogromnu čuvarku, kantu sa prihranom za kedere, kantu za kedere, stolicu, držače, dva do tri ranca, bar tri  štapa, plus jedan petljaš za kedere, suva drva za potpalu, kartonku vina i minimum „staklo“ rakije (viđao sam i gajbu piva)... Naravno, bar desetak vrsta mamaca se podrazumeva. Ali da 'vataju - 'vataju. Debele mamice, koje rumeni mladići dobiju na kedere, bile bi u stanju da smažu kompletan ulov trojice prosečnih varaličara - naravno, kada bi momci makar o krupnijim svecima primenjivali „uhvati i pusti“. Izvodimo jednostavan zaključak da se šlepovanje stotinak kila pribora debelo isplati. Još kad bi imali kedera! 

BEZ MAMCA NEMA UDARCA

Stvarno, bodorkice, crvenperkice i ostali „mali vrazi“ mogu čoveku ribolovcu, pretendentu na titulu „Naj YU smuđaroš'' (štukaroš, bandardžija...) da zadaju more problema. Izađemo tako na jezero bogato kapitalnom grabljivicom (vrsta je manje bitna) i baš smo rešili da se vratimo ovenčani slavom, kad... Gle belaja - keder neće ni da pipne! Zalud osamnaest vrsta mamaca i prikoličica kvalitetne prihrane, plus šest sati čekanja i bućkanja plovkom. Kapitulacija je neminovna. 

Kod kuće pristupimo rezimiranju događaja. Razmatraju se sve moguće varijante, sem one glavne: možda se nismo dovoljno potrudili, pa je naša neozbiljnost strogo kažnjena. Mislim da bi ove redove trebalo da čitaju kako početnici tako i iskusnije kolege, jer bez živog ili svežeg (mrtvog) mamca, teško da će biti udarca. Na stranu činjenica da ćemo se strašno dosađivati čekajući ugriz grabljivice (na koje se u našim opustošenim vodama može čekati jako dugo).  Pa gde je onda ta bela, boga ti? 

U vodi, braćo moja napaćena, samo od letos su se izdešavale mnoge stvari, a da mi to (možda?) nismo ni primetili. Milionska mala jata, koja smo još pre samo mesec-dva plevili gde god smo hteli, počela su da se zbijaju u malobrojnija velika, sa po par hiljada jedinki. Misteriju da li se bodorke i bratija „zbijaju u redove“ zbog povećanja aktivnosti grabljivica, ili se dešava obrnuto, još nisam uspeo da prokužim, a mislim da je to vrlo zanimljivo pitanje.  

(E)MIGRACIJE

Tek, imamo situaciju. Ribe su i dalje sve na broju, samo što se broj mesta gde se pojavljuju drastično smanjio. Velika jata se sve sporije kreću zbog osetnog pada temperature vode. Drže se, u principu, nešto dublje vode, ali još uvek „ovršu“ sve hranljivo na šta nalete.  Na pravce kretanja jata najdirektnije utiče temperatura vode. Dokle god je to moguće, ribe će se kretati na terenima bližim pitkoj vodi i iskoristiće svaki sunčani dan, bez preteranog vetra, da izađu u plićake. Tu se voda brže zagreje, pa živnu i razni hra­nljivi organizmi kojima se ribice jako obraduju.

Nasuprot ovome, u periodima zahlađenja, jakog vetra, ili hladnih kiša, ribe će se povući dublje. 

Pored ovih migracija vezanih za vremenske uslove postoje i dnevne, koje su uslovljene zasenčenošću određenog sektora, pravcem i intenzitetom vetra i drugo. Da ovo malo pojasnim: u sunčano jutro belke će se približiti osunčanom plićaku - pa ih tu i treba loviti. Ako sa južne strane plićaka raste gusta i visoka šuma, ona će oko, recimo, 10 sati početi da baca debelu hladovinu na vodu. Ribe će tada, iz razumljivih razloga, migrirati dalje duž obale, tražeći pogodniji (osunčaniji) revir. Takođe, ako duva jak i hladan vetar u jednom određenom pravcu, jata će se zakloniti u zavetrinu (ako je osunčana, još bolje). Čim vetar promeni pravac, „vruća tačka“ će se pomeriti prema novoj, povoljnijoj poziciji. Nasuprot prethodnom, lagan i topao vetrić može učiniti da faktor osunčanosti padne u drugi plan.

Nekad se dogodi da bela riba, bez ikakvog vidnog razloga, odjednom prestane da radi. Ovo može biti posledica instinktivne reakcije na izlov (kada se jato može pomeriti i po par stotina metara i tek tamo nastaviti da jede), ali i pouzdan znak da se jatu približava neka grabljivica, pa je bela emigrirala. Tada je najbolje teren odmah pročešljati varalicom, ili „provozati“ slobodnu balerinu sa kederom. Kad utamanite zubatog uljeza „simpozijum“ će se nastaviti. 

Još treba napomenuti da su uvek aktuelna mesta pored granja i potopljenog vodenog rastinja, gde bela riba, osim hrane, nalazi i dobru zaštitu od grabljivica.  Po svom skrivanju u granje najpoznatija je crvenperka. Nekada smo ekipa mojih drugara i ja, na „Velikoj Vodojaži“ u Aranđelovcu pripremali odlična mesta za lov crvenperki tako što smo u vodu, čije je dno bilo prilično „sterilno“, bacali velike gomile granja povezane strunom i opterećene kamenom. Tako dobijena mesta bila su jako izdašna tokom cele godine, a dobra strana im je bila što smo ih mogli „isprogramirati“, svuda gde nam je to odgovaralo, bilo zbog blizine šume, organizovanosti obale, ili nekog drugog hira. Dečija posla. Tek, sistem treba isprobati, ali nemojte seći živo drveće. I onako na obalama uvek ima suvog granja - vežite, spustite u vodu gde god poželite (da je dubina bar 1 metar) i uživajte. 

JAKA  'RANA

Kao i u ostalim periodima godine, prihranjivanje je obavezno. Dok ne utvrdim kojim intenzitetom uzima hranu, prihranjujem manjim porcijama, a po potrebi doza se pojačava. Najvažnija je sama prihrana. Treba da je, kako to ribolovci kažu, jaka. Osim veće energetske vrednosti, odlikuje se intenzivnijim mirisom, što je od presudnog značaja za uslove hladne vode. 

Svaki od elitnih proizvođača ima u svojoj ponudi i ovakve hrane: V. D. Eynde „Champion“ i „Beet“, Sensas „Main Futer“ ili izvrsni Sirenin crveni „X“. I nijedna vas neće izneveriti na terenu. Pošto smo rekreativci a ne takmičari, trebalo bi da hranu malo razredimo prezlom od hleba ili keksa, te kuvanom prekrupom (jermom), ali ćemo to činiti u manjoj meri nego leti, da ne izgubimo na efikasnosti. Odnos, otprilike, 70:30 % u korist hrane renomiranog proizvođača bio bi optimalan za uspešan ribolov. Na taj način uspeh će biti zadovoljavajući, a više nego skromni budžet našeg prosečnog ribolovca biće koliko-toliko pošteđen jačih potresa. 

U mešavinu možemo po potrebi dodavati neki parfimisani koncentrat (ne bi li je pojačali), ali samo ukoliko je temperatura vode niža od 10 stepeni (treba znati da za svakih 5 stepeni Celzijusovih nižu temperaturu vode dodajemo 20% više koncentrata). 

Kada je mešanje i vlaženje gotovo red je da se izabrano mesto nahrani. Po pitanju načina prihranjivanja u prelaznim periodima godine postoje razne teorije i, što je vrlo zanimljivo, mnoge od njih daju dobre rezultate. Po mom ličnom iskustvu ne treba preterivati sa količinom hrane u startu. Počinjem sa nekoliko bombi (5-6), zatim u zavisnosti od toga kako riba odgovara na prihranu, dohranjujem većim ili manjim brojem „prskalica“. Već na osnovu ritma kojim riba jede, brzo ćemo ući u dobar interval prihranjivanja i onda neće biti problema.  Nekad se desi da na ulazak jata čekamo i po dva sata.

Kada ribe uđu u hranjeni pojas, moramo ih „odomaćiti“ na udicu, pa tada svaki zabačaj plovka propratimo jednom „bljuzgicom“ i po kojim komadom crva, gliste i druge špecije koje mećemo na udice. Ako nam pođe za rukom da dole probudimo jagmu za hranom možemo se proslaviti. 

TRAVAROVA TAJNA

Za dobar uspeh važan je izbor pravog mamca. Kada je jesen u pitanju, sva su čuda moguća, pa treba biti opremljen sa najmanje četiri-pet vrsta različitih mamaca - kako biljnog, tako i životinjskog porekla.

Po definiciji, mamci životinjskog porekla su zakon, ali topli jesenji dan može dati „krdo“ crvenperki, bodorki, babuški, i na klasičan letnji mamac - zrno žita, ili malu hlebnu pahulju. Sledi logičan zaključak da ih uvek treba imati u rezervi, jer se nikad ne zna. Klasika je na strani mesnih crvića, kojekakvih larvi i vodenih insekata, kao i raznih vrsta glista.

Najbolje rezultate imao sam na crvenog crva (nekad ne može da se nađe u prodaji), kombinaciju crveni + beli crv, i tanku glistu đubretaru. Tanja baštenska glista može da ojadi babušku, pa bi i nju trebalo uvrstiti u borbeni komplet. Larve vodenih insekata jesu najubojitije, ali ne treba ih koristiti bez preke potrebe (kad baš ništa ne donosi ulov, a keder nam treba po svaku cenu), jer ribolovac mora biti ekološki visoko svestan i ne sme sebi dozvoliti da ugrožava ništa u okruženju. Neverovatna efikasnost ovih mamaca (čiju mi je tajnu otkrio Ranko Travar) mogla bi dovesti u pitanje njihov opstanak, pa ću zato prećutati deo priče o njihovom pronalaženju. Ne zamerite mi - verujte da sam ih i sam koristio samo dva puta, vrlo uspešno. 

U danima kada riba radi neodlučno, odličan rezultat možemo postići i primenom kombinovanih mamaca. Na isti način možemo ubrzati proces promene nezainteresovanosti  za mamce koje imamo u kutijama. Najčešća kombinaciju su: crv + glista, crv + čaura (kaster) i glista + čaura, crv ili glista + zrno žitarice, itd. Na ovakve „sendviče“ mogu da dođu jako krupni primerci pa treba na naštelujemo ruku da ne bi kidali i najlon i živce.  

MEČ, BOLONJEZ I VATRENA VODA

U izboru pribora takođe postoje određene finese. Ne bojte se, neću vam predložiti da kupujete neke specijalne štapove i čekrke, ali ću vam skrenuti pažnju na to da pribor mora biti ultra fini. Ovo se odnosi na strune i plovke prvenstveno, a onda i na ostalo.  Ono što je bilo fino od aprila do septembra, sada je vrlo grubo. („Sve je relativno!“ - uskliknu Marićev zet.)  Ko je u septembru pec(k)ao na plovak, mogao je da se uveri da bez Madam Bale nosivosti 0,3 gr i 0,10 mm nema preterano ribe u čuvarci. „Fini“ momci su uživali peckajući crvenperke, bodorke i pikolo-deverike na, takođe, pikolo-crve. Znači, 0,10mm je faktor uspeha. Osnovna struna za broj deblja i lagan plovak vretenastog oblika. Za vetrovito vreme neki „buco“ ili „bodied“ tipa „Onion“ od 1g, udica od broja 14 - 20, u zavisnosti od veličine mamca i potencijalnog plena, tj. ribljeg apetita i podozrivosti. Sve to namontirajte na kakav štapić s karikama - meč, bolonjez (mrzim pecaljke). Cena kompleta nema nikakvog značaja. Važno je da karike budu zdrave, da čekrčić ne krči i da dobro driluje. Odaberite mesto i pecajte ribu. Ponesite mali meredov i dobro se obucite, da ne nazebete - ukoliko ne trošite „vatrenu vodu“.

Eto, to bi bilo to, ukratko. Jer, dobro je znati da po Marfijevom zakonu “štuka najbolje radi na bodorke ili crvenperke koje nemamo u keder-kanti!”.

Đorđe Stanić