Naravno, ovo drugo! Jer što bi u video kameru ubacivali program za fotografisanje (plus slot za memorijsku karticu), kad imaju (pre)mali CCD čip? Čak i kada je tri CCD čipa (pa i 3 CMOS senzora) u video kameri, njihova ukupna veličina (tj. površina) je mnogo manja nego CCD ili CMOS kod DSLR foto aparata. A da i ne pominjem veličinu čipa (senzora) kod FF (Full Frame) aparata (veličina senzora kao kod starih standardnih analognih foto aparata, sa filmom).
Fotografija iz DSLR foto aparata je neuporedivo (nemerljivo!) bolja od fotografije iz video kamere! Ali šta je sa video snimkom?
Isto! Video snimak je neuporedivo bolji iz DSLR foto aparata nego (čak i) od kamkordera cene 2-3 hiljade evra! Razlog je: veeeeliki čip, gde je moguće "zamutiti" pozadinu i istaknuti (naoštriti) prvi plan. Naime, što je čip manji tim je veća dubinska oštrina - i obratno. Zato je na kamkorderima sve (relativno) oštro, nemoguće je postići efekat kao kod profesionalnih video ("filmskih") kamera (od više desetina hiljada evra). Ali na običnom DSLR fotu aparatu (od 500-600 evra) moguće je i zamutiti i naoštriti sliku (ili video snimak) po želji. Kako to?
Rekoh vam - zbog veličine čipa. Ali i zbog mogućnosti izbora objektiva. Naime, na DSLR foto aparatima se mogu odabrati adekvatni objektivi i našrafiti, na klasičnim kamkorderima ne mogu se menjati. Mogu jedino na (pre)skupim filmskim kamerama. Eto tako smo dobili opaku spravicu i za fotografisanje i za snimanje - dva "aparata" u jednom - a po skromnoj ceni.
Zašto nisu pre omogućili (tačnije: dozvolili) video opcije u DSLR foto aparatima, nego su gurali kvazi foto aparat u video kameru? Iz dva razloga:
Prvi: malo su nas zamajavali, preskupo su nam prodavali prevaziđene kamkordere, hvaleći ih kako, eto, oni mogu i da "fotografišu". Pa su povećavali megapiksele... iako je fotografija i dalje bila njanjava, svejedno koliko velika, a fokusiranje mučno.
Drugi razlog je tehničke prirode - vrsta medija na koju se skladište ogromni video zapisi. Zbog toga smo koristili mini DV kasetice. Naravno da su kamkorderi zbog video glava i mehanizma za transport kasete bili skupi, sa 3 čipa još skuplji... Sa velikim čipom najskuplji.
Međutim, sa povećavanjem veličine fotografije (više MP) pojavio se problem skladištenja brojnih fotografija velikog formata. Zato su nastale CF (Compact Flash), SD (Secure Digital), xD-Picture, Memory Stick... kartice sve većeg kapaciteta, i sve bržeg (većeg) protoka. Što bi se reklo: "japanski kanister od 30 litara - ali ovolišni", hehehe.
I to je to - stvoren je medij mali po gabaritima, veliki po kapacitetu, a jeftin. I čim su "kanisteri" narasli na 4 ili 8 GB (Gigabajta), foto aparat je dobio mogućnost da snima video i brzo skladišti snimke. Danas su već svuda dostupne kartice od 16 ili 32 GB, a ima ih i od 64, pa čak i od 128 Gigabajta! Zbog toga su naprasno pojeftinili kamkorderi, a one sa kasetama više niko i ne proizvodi (bar ne amaterske). Takve video kamerice su danas jeftine i zato što imaju (pre)mali čip (većinom tek 1/6 inča, pa i manjeg). Ali bez obzira što su toliko jeftine (ima ih i ispod 200 evra), neće opstati - dotukli su ih DSLR foto aparati sa CF ili (sve više) malenim SD karticama ogromnog kapaciteta (tzv. SDHC), velikim čipom, i objektivima velikih optičkih mogućnosti.
Kao što je VHS video otišao u penziju, tako odlaze i miniDV kamkorderi - ali i kamkordero sa HD diskom. Jer, u istoriju odlaze i CD i DVD diskovi, a verujem vrlo skoro i Hard diskovi iz vaših kompjutera. Sve ih je pobedio novi majušni japanski "kanister" i stari dobri Singl Lens Reflex foto aparat.
Ko ne veruje - marim baš. Neka kupuje kamkordere. Samo neka proba da ih nekome proda za godinu dana. Teško će se, zdravo teško, naći mušterija za totalno prevaziđenu tehnologiju. Verovatno će opstati mali turistički kamkorderi sa CF ili SD memorijskim karticama, i mogućnostima HD snimanja... ali video visoke definicije (High Definition) sada bez po muke snimaju i digitalni fotoaprati od nekoliko stotina evra.
Dragan Jovanov Glod
