Dosao sam na Dunavac oko 6,30 tog 15. decembra 2009. Moj brat je vec zabacio dva stapa sa povecim plovcima i kederima na nekih petnaest -dvadeset metara od obale, cekao je stuku. Vec ih je imao nekoliko od dva i tri kilograma u zadnjih par dana. Dani su postajali sve hladniji i stuka se za kederima povlacila iz Dunava u zimovnik, radila je.
Imao sam oko dva sata vremena za pecanje, tako da sam dosao samo sa jednim stapom, postavio sam najjednostavniju montazu, na kraju sistema olovo od 50 gr, iznad, na glavnoj struni 30 cm hard mono sa owner trokrakom i babuskom velicine dlana, i resio sam da sve to od dna odignem potopljenim plovkom. Njega sam improvizovao od plutanog cepa za vino koji sam prosekao do polovine, uvukao glavnu strunu kroz prorez i ucvrstio obicnom cackalicom 50cm iznad udice.
Zabacio sam otprilike na pocetak baira, izmedju bratovljevih plovaka, bilo je dosta mesta za jos jedan stap. Dotegao sam blago, stavljajuci stap u drzac. Nekako istovremeno, vrh stapa je poceo sitno da podrhtava, kako nisam bio siguran da li ga keder pomera, ipak sam stap prihvatio u ruku. Sitno podrhtavanje se ponovilo, a potom nista dosta dugo ( oko pola minuta je dugo kad ne znas sta se desava dole u vodi). Struna ( Berkley whipllas) je i dalje bila blago zategnuta kao i kad sam zabacio i sve je mirovalo, tako da sam pomislio da je to ipak keder bio nemirniji. Stap sam i dalje drzao u ruci sa podignutim vrhom, i u delicu sekunde udarac mi je ispuzio ruku, a vrh stapa se nasao u vodi. Nisam stigao ni da kontriram a vec sam bio u borbi...stap je odradjivao kao pravi Englez, savio se u kiflu, ali se osecalo da ima snage da je drzi, tako da sam posle par minuta poceo da je privlacim pumpanjem, kod obale jos tri kraca bezanja i... slika!
Naravno, brat je pomogao kod prihvacanja, rukama.
Stuka me je castila cistim adrenalinom, bila je bas borbena, moja do sada najveca, 6,7kg, 83cm, u jednom od najkracih pecanja.
