Po internetu kruži ciničan vic da naša „jedinstvena“ dozvola za sportski ribolov, koja važi za sve vode na teritoriji Srbije, služi jedino kao dozvola koja omogućava kupovinu ostalih doplatnih dozvola za pecanje.
I zaista, po čemu je ona jedinstvena kada će retko kome biti jedina. Naime, mnogi korisnici voda su jedva dočekali priliku da neke svoje vode proglase „izuzetnim“, za koje se mora imati doplatna dozvola.
Pogledajte cene dozvola i spisak voda za koje vam trebaju doplatne dozvole, iako spisak još nije potpun i konačan...
Još je tužnije što će ribolovci iz sredina gde u okruženju nema mnogo voda, morati da za ribov izdvoje znatno više od kolega koji imaju sreću da pecaju na Dunavu. Recimo, Bačvanin iz Novog Sada ima mnogo više mogućnosti da bira gde će da peca za 5.000. dinara (cena dozvole 4.600 dinara plus članirina udruženja ribolovaca) od Banaćana iz Zrenjanina. Jer Zrenjaninci nemaju ni Dunav ni kanal DTD u svom gradu – ali imaju „peskaru“. Ali avaj, cena doplatne godišnje dozvole za „Čepel“ je svih 8000 dinara?! Ali da bi stekli pravo da nju izvade, moraju prethodno kupiti jedinstvenu. Znači, 13.000 dinara plati, dve dozvole izvadi, šarana upecaj – pa vrati.
Zbog toga je po internetu sve više poruka, tačnije: pretnja, razočaranih ribolovaca, koji više ne žele da vraćaju ribu. Pecaće i nosiće je - da im se dozvole isplate - sve je manje onih koji će ribu da vrate.
Ako stvarno tako bude, ako se riba sa „doplatnih voda“ bude masovno odnosila, da li će i iduće godine to biti izuzet(n)e vode bogate ribom, za koje se pecanje naknadno plaća?
Trofej
