Ribolov i pecanje - Ribolovački TROFEJ - Free online Fishing Magazine

 

Trofej.info je najposećeniji ribolovački portal u Srbiji i vodeći u ex-Yu. Na tržištu Srbije, regiona i šire smo već 13 godina, isprva putem štampanog (100 brojeva), a potom i besplatnog Internet izdanja časopisa Ribolovački Trofej. Sadržaji koje nudimo su kvalitetni, stručni, zanimljivi, aktuelni, mnogobrojni i besplatni, te su, stoga, vrlo posećeni.

Prelaskom na isključivo onlajn izdanje časopisa, dajemo skromni doprinos očuvanju šumskog fonda naše planete. Da li znate da se za jedan jedini broj časopisa u tiražu od 10.000 primeraka, nepovratno uništi blizu 50 stabala drveća i potroši oko 80.000 litara vode za proizvodnju te količine papira? Tome dodajte energiju utrošenu za transport, proizvodnju papira, štampu (procesi koji bespovratno troše prirodne resurse naše planete), i doći ćete do poražavajućih i alarmantnih podataka – papirne novine danas su luksuz, u svakom smislu.

Sa samo 10 onlajn brojeva našeg časopisa, sačuvali smo u životu park ili drvored u Vašem naselju. Ponosni smo zbog toga.

Za razliku od štampanih izdanja, nismo uslovljeni distributivnom mrežom, tiražima, brojem strana, cenom štampe, neprodatim primercima, kupovnom moći čitalaca, granicama bilo koje vrste - naš Internet kiosk je non-stop otvoren, ponuda u njemu sve raznovrsnija i bogatija.

Vaše poruke u našem veb izdanju časopisa dostupne su i novim korisnicima, jer ostaju u našoj stalnoj ponudi, ne završavaju kod otkupljivača stare hartije. Zamislite kiosk u Vašem komšiluku na kojem u svako doba možete pronaći sve brojeve omiljenih novina i to besplatno.

U poređenju s televizijom, Vaša reklama neće ostati neprimećena, jer je, na primer, u trenutku prikazivanja izgubljen TV signal, ili je gledalac proveravao šta se trenutno prikazuje na drugim TV kanalima, ili je „pauzu“ u programu iskoristio da skokne do trpezarije...

Bogate besplatne sadržaje nudimo korisnicima, a da se ne moraju pomerati iz svoje fotelje.

Izgled Vaše reklame može biti savremeniji, zanimljiviji, bogatiji – mogućnosti Interneta brišu granice između reklamnog spota i reklame-slike u novinama. Vaša želja postaje zapovest i izazov za nas.

Zakupom reklamnog prostora na našem veb sajtu i(li) u onlajn časopisu Ribolovački Trofej, činite da naši i Vaši korisnici dobijaju besplatno sve bogatije sadržaje. Pomažete nam u animiranju najmlađih za zdrav i aktivan hobi pored vode, za aktivnost koja u njima razvija ekološku svest i ljubav prema prirodi, takmičarski duh, kolegijalnost, udaljava ih i spasava od pogubnih izazova ulice.

Ribolovci, naši korisnici, su armija ljudi oba pola, svih uzrasta, profesija i socijalnog statusa, raznovrsnih interesovanja. Među njima je, nesumnjivo, i Vaša ciljna grupa. Iskoristite tu mogućnost i predstavite im svoje proizvode i usluge.

Odaberite vrstu reklamiranja koja Vam najviše odgovara i javite nam se.

 

Trofej.info je osnovan januara 2007. godine i vremenom je postao najposećeniji ribolovački portal posvećen sportskom ribolovu, ekologiji i ribolovnom turizmu u Srbiji i vodeći na prostorima bivše Jugoslavije

Na tržištu Srbije, regiona i šire prisutni smo još od 1998. godine, isprva putem štampanog (100 brojeva), a potom i besplatnog internet izdanja časopisa Ribolovački Trofej. Sadržaji koje nudimo su kvalitetni, stručni, zanimljivi, aktuelni, mnogobrojni i besplatni, te su, stoga, vrlo posećeni.

Prelaskom na isključivo onlajn izdanje časopisa, dajemo skromni doprinos očuvanju šumskog fonda naše planete. Da li znate da se za jedan jedini broj časopisa u tiražu od 10.000 primeraka, nepovratno uništi blizu 50 stabala drveća i potroši oko 80.000 litara vode za proizvodnju te količine papira? Tome dodajte energiju utrošenu za transport, proizvodnju papira, štampu (procesi koji bespovratno troše prirodne resurse naše planete), i doći ćete do poražavajućih i alarmantnih podataka – papirne novine danas su luksuz, u svakom smislu.

Sa samo 10 onlajn brojeva časopisa sačuvali smo u životu park ili drvored u Vašem naselju. Ponosni smo zbog toga.

Ponosni smo i što svakodnevno na naš sajt ulaze brojni posetioci iz čitavog sveta - mnogo je nekadašnjih Jugoslovena u rasejanju - pa je tako www.trofej.info postao i svojevrsna veza između njih i nas, koji živimo u republikama bivše Jugoslavije.

Internet je globalnom mrežom ulovio milione ljudi širom planete, a www.trofej.info je jedno  "okce" u toj mreži. Ko je jednom upao u tu mrežu zauvek je u njoj ostao. Stoga širite i Vi našu mrežu ma gde bili (preuzmite naš baner, postavljajte linkove za naš sajt koji je Vaš).

Što nas je više tim bolje - samo svi ljudi znaju sve.

Dobro došli u ovu "bolnicu" - jer ribolov je najzdravija bolest.

Pošteno na vodi!

Nacionalni park јe oblast zemlje, često u vlasništvu države u koјoј se nalazi, većim delom zaštićen od ljudskog uticaјa. Nacionalni parkovi su zaštićena oblast Međunarodnog udruženja za zaštitu prirode - Kategoriјa II. Kao poјam se prvi put definiše na područјu Јeloustouna (Yellowstone) u Sјedinjenim Američkim Državama, 1872. godine na površini od 888.708 hektara.

 

U Evropi prvi takav park јe osnovan u Švedskoј, zatim 1909. u švaјcarskom Engadinu, a na teritoriјi (bivše) Јugoslaviјe јoš 1924. godine, u dolini Triglavskih јezera. U međuvremenu su osnovani i drugi nacionalni parkovi sa ciljem zaštite i proučavanja prirodnih celina. Prema podacima iz 90-tih godina prošlog veka, na svetu ima 1500 nacionalnih parkova ili rezervata odgovaraјućeg nivoa zaštite.

 

Nacionalni park može da zauzima površinu različite veličine: od nekoliko miliona hektara u Americi i Kanadi, pa do nekoliko hiljada hektara u Evropi. U našoј zemlji јe minimalna površina od 3.000 ha.

 

U Karakasu јe 1992. god. održan Svetski Kongres o nacionalnim parkovima kada je usvoјena preporuka da svaka država zaštiti naјmanje 10% svoјe teritoriјe. U Srbiјi јe zaštićeno oko 3%.

 

Na 10. Generalnoј Skupštini UICN (Međunarodna Uniјa za Očuvanje Prirode), održanoj 1969. godine u Nju Delhiјu, data јe definiciјa nacionalnog parka čiјe su glavne odrednice:

 

da јe to šire prostorno područјe koјe predstavlja јedan ili više ekosistema malo ili nikako izmenjen ljudskom delatnošću ili nastanjivanjem, kome životinjske i biljne vrste, geomorfološki elementi i biljna i životinjska staništa daјu poseban naučni, obrazovni i rekreativni značaј ili u kome postoјe prirodni peјzaži velike lepote.

Kod nas se nacionalni park najčešće definiše kao veće područje sa prirodnim ekosistemima visoke vrednosti u pogledu očuvanosti, složenosti građe i biogeografskih obeležja, sa raznovrsnim oblicima izvorne flore i faune, reprezentativnim fizičko- geografskim objektima i pojavama i kulturnoistorijskim vrednostima koje predstavlja izuzetnu prirodnu celinu od nacionalnog značaja. Neozelenjene površine – delovi teritorije zelene zone bez zasada, namenjene poljskim ili voćnim kulturama, livadama, pašnjacima, kao i kamenjari, zaslanjena i druga nepodesna zemljišta za pošumljavanje, aktivni kamenolomi i rudni kopovi, navodnjavana polja, deponije i sl.

Nacionalni parkovi se mogu svrstati u naјmanje dva tipa:

• američki i
• evropski.

 

Američki tip odgovara prvom parku Јeloustoun, koјi јe formiran za turizam i rekreaciјu građana, dok evropski tip odgovara parku Engaden u Švaјcarskoј i ima karakteristike rezervata. U rezervatima se živi svet potpuno slobodno razviјa i živi i zaštićen je od svakog uticaјa čoveka.

 

Nacionalni parkovi u našoј zemlji odgovaraјu evropskom tipu, odnosno modelu rezervata, a istovremeno se u njima intenzivno razviјa turizam sa svim pratećim dešavanjima - od gradnje obјekata, preko dozvoljenih kapaciteta i seče šuma, pa čak do organizovanja automobilskih trka (ЈU reli na Tari u nekadašnjoј Јugoslaviјi). Naјdrastičniјi primer takvog neplanskog i nestručnog gazdovanja prirodnim bogatstvima i resursima јe nacionalni park Kopaonik (problem otpadnih voda, eroziјa tla zbog izgradnje žičara i staza koјima se ugrožavaјu stoletne šume, stihiјska gradnja i dr.)